Vec mesecima me prati neko zlo.
Svasta ruzno mi se izdesavalo.
I neprebolno.
Kazu, kada krene, treba vremena da stane.
Ne znam dokle ce?
Zadnje, sinoc, crkao mi je i kompjuter.
To moze da ceka.
Moram prvo da se “sastavim”.
Dotle, ljubim vas.
август 3, 2010
23 коментар »
RSS довод за коментаре на овај чланак. URI повратне везе
To kad krene bolje da ne pokusas da sprecis jer jos gore bude.Kao sto si rekla treba vremena da stane.
Mene to par puta krenulo i trajalo je bogami
Коментар од zmajcek — август 3, 2010 @ 1:30 pm |
e jebi ga
Коментар од ib — август 3, 2010 @ 1:40 pm |
mora stati, znam da mora.
Коментар од dollybel — август 3, 2010 @ 4:42 pm |
Staće, ne brini.
Ima tako nekih usranih perioda da se pitaš da l’ si u Zoni sumraka ili je sve stvarno. Svi smo makar jednom u životu imali tako nešto. I to je za ljude. Nemoj ja da počnem, ima da se rasplačeš.
A posle ti sunce još lepše sija! Sila si ti!
Коментар од milja lukić — август 3, 2010 @ 5:02 pm |
Meni se u toku dana desi po nekoliko “šlogova” da ne znam kako da se povratim. A i periodično, naravno!
Ofucano je, znaš i sama ali nemamo drugog izbora sem da ti kažemo: PROĆI ĆE, ma šta ti je, pa traje tek 20 godina sranje!
Коментар од dudaelixir — август 3, 2010 @ 10:00 pm |
Pa kako smije tebe da krene loše?
Ne dam, ne može to tako. De da ljubnem, da prodje.
Коментар од Milko — август 4, 2010 @ 9:39 am |
Eh, kad se natrci ono se naguzi, ali prodje, mora, drzi se!
Коментар од zelenavrata — август 4, 2010 @ 9:53 am |
Aj, ljubim i ja tebe, drž’ se
Коментар од Mahlat — август 4, 2010 @ 7:02 pm |
`oces jednu “meditaciju” za stabilizovanje situacije?
zamislis sebe u predivnoj, svetloj sumi… sve je zeleno i mirno… ptice cvrkucu… stojis bosim nogama na mahovinom obrasloj zemlji… veliko i snazno drvece je oko tebe… potpuno se umiris i zamislis da ti se iz stopala grana mlado belo korenje kroz zemlju… zemlja je obradovana tvojim prisustvom i povezuje tvoje korenje sa korenjem okolnog drveca… svi te ocekuju sa dobrodoslicom… drvece te grli i usmerava svoju snagu ka tebi i kroz tebe… punis se energijom i zaceljujes iznutra…
kada si spremna, zahvalis se drvecu, ono razgrne svoje krosnje i obasja te lep suncan dan… zahvalis se sumi i polako je napustis…
Коментар од nedodjija — август 4, 2010 @ 8:10 pm |
Osim moralne podrske ne mogu drugacije da ti pomognem. Mozda eto samo da vidis da neko misli na tebe, sto sigurno nije dovoljno da bi resila svoje probleme. ALi makar osmeh na lice da izmamim na trenutak.
Drzi se, resices ti sve probleme, i do sada si ih s lakocom resavala. Nek je zdravlja, ostalo ce biti..
Deka
Коментар од Deda — август 6, 2010 @ 7:25 am |
Mora nekad i da stane! Dotle- stisni zube! A mi smo tu…
Коментар од malabreskva — август 7, 2010 @ 8:59 am |
nedaj se
Коментар од Sanjar u prolazu — август 8, 2010 @ 10:03 pm |
E, jebi ga! Ljubim i ja tebe.
Коментар од shaputalica — август 9, 2010 @ 11:50 am |
Postoji vreme za osamljivanje.Uzmi svoje.
Ljubim te i mislima ti saljem bele leptire …
Коментар од veshtichanstvena — август 10, 2010 @ 10:31 am |
…o bas ruzno i bolno, sta je sa tvojom ranom? strasno! Ljubim te i drzim palceve da se sve dobro zavrsi…
i kod mene sve nesto naopako, ali mora jednom da stanu ruzne stvari i krene konacno sve na bolje!
grlim i saljem poz
Коментар од sarah — август 12, 2010 @ 3:27 pm |
ajde
otvori širom prozore
daj da sve to vani izguramo
Коментар од dollybel — август 14, 2010 @ 5:59 am |
Hvala vam svima. Proci ce. Valjda_
Коментар од electrasdreams — август 14, 2010 @ 10:03 am |
Znaš šta je problem sa problemima koji se pojavljuju. To što su kao kiša… nikada ne padne samo jedna kap.. i uvek pokisneš ma koliko se trudio da se sakriješ… zato, barem ja, kad se to desi, uvek se šćućurim i saćekam da kiša prođe… jer jednom mora
Коментар од Alex — август 17, 2010 @ 3:58 pm |
Sa malim zakašnjenjem,
sve će biti ok, posle kiše uvek dolazi Sunce
Коментар од Exxx — август 20, 2010 @ 2:57 pm |
Kako je sad?
Коментар од Suske — август 25, 2010 @ 4:04 pm |
E, jebes ga bas! Ljub i tebi.
Коментар од Sanja — август 29, 2010 @ 11:12 am |
Opravi li ga?
Коментар од Mahlat — август 29, 2010 @ 9:31 pm |
Jebeš ga…neka komp bude najveća briga, rešavaj ostalo…
Коментар од SanjaKokica — септембар 2, 2010 @ 5:50 am |