Odavno vise ne mislim da je neko umro kada mi zazvoni telefon u pola cetri ujutru. Ne skacem izbezumljena, spremna da padnem u ocajanje cim izgovorim ono cuveno “molim”; cuj molim, Bozemeprosti da molim da me neko zove u to doba.  Ma jok! Digla ruke.

Neki zovu jer im se jede vruca pogaca da uguse u sebe strpane maligane, neki da pitaju sta radim, neki da odslusam plakanje zbog toga sto ih je on/ona ostavio bas sada kada je bilo sve ok, neki da procaskaju o tome kako ih boli bas tu, ispod rebara, desno, pa da pitaju da nije mozda srce, a?…ili mozda bubreg, ne daj Boze, neki da zatraze savet za najbezbolniji nacin samoubistva…i tako, svasta ljudima pada na pamet u pola cetri ujutru, a to zahteva trenutnu i efikasnu intervenciju.

Oguglalo se, otupelo, naviklo…kako god.

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr…………3h 10min, kaze meni moj satic.

- Molim, uvek se zajebem, sta cu?!

- Zeno, dal’ si umrla, zvonim citavu vecnost, ljutiti glasic, ljubi ga majka, sisti kao parna lokomotiva.

- Kazi mili, tek sto sam zaspala, zato valjda nisam odmah cula.

- Pa da, nisi, spavas, a sto cu ja da crknem, tebe bas briga.

- Iju dete, sto da crknes pobogu?!

- Kako bre sto, jel’ znas da kroz koji sat imam ispit? Na cemu si bre?

- Znam, naravno, a sto i ti ne spavas, kako ces na ispit izbecen?

- Nije tebi lako, trema me ubi, ‘ocu da poludim.

- Ih, trema, ma ‘ajde, zasto to sebi dozvoljavas, ma bice sve u redu, bla,bla,bla, drobim ne bi li ga smirila i privolela da malo odspava.

- Joj, Boze, kako bre ne razumes, mislis da mi je lako.

- Znam da nije, nikome nije lako na pocetku, tako je i meni bilo, ali navici ces se, videces. U januaru nisi toliko panicio, zasto sada?

- Ma ti nisi normalna. Kako bre mozes da uporedjujes tvoje studiranje sa ovim sada, nemas pojma koliko je zajebano.

- Nemam… pocinjem i ja da sistim…potpuno razbudjena i spremna da udavim. Ne luduj, aha, mnogo je tesko uciti sa slajdova sa par recenica pored i po nekim zadatkom jebem ti Bolonju da ti jebem nosi se bre vama je danas tesko sto ste zivi a kamo li nesto drugo jer ja sada zbog tvojih ispita treba ziva u grob da legnem i da umrem da bi se solidarisala sa tvojom “mukom” sta bre pizdis ako ti je toliko tesko batali pa idi da kopas kanale ili cuvaj ovce svaki je posao dobar  ‘oces ja da izlazim na ispite sta ‘oces bre kazi sve ce majka da ucini ne uci se 20 minuta dnevno ja sam ucila satima iz knjizurina koje ne mozes ni da zamislis sve vam je sazvakano pa vam je i to tesko uostalom tesko ti je zbog tebe ja sam svoje obavila cuj tesko a nije ti tesko da satima drkas po igricama kao neko dete ucuti da ti ne dodjem zgazicu te…………

Tresak slusalice zaglunu mi gluvo praskozorje, al’ da zaspim ponovo, nece da moze.

Na posao sam stigla izbecena. Ma lako je meni, znam, sta je posao u odnosu na studiranje. Ovo danas, zajebano. Uh, milu li ti pilulu detinju, samo da dodjem i da te se docepam.

Podne, vrucina, spava mi se, glava boli pa razbija…

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

- Mala, osmica!

- Mars stoko, bas me briga…tras slusalicom, da mu bar malo zaglunem makar podne.

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

- Ej, debelice, nemoj se ljutis na sina jedinca, na cedo tvoje, kupicu ti sladoled, majke mi, ljubim teeeeeeeeeeeeeee, odo da se i ja ubijem od sladoleda, zasluzio sam jebote! Cmok, cmok, cmok, volim te…ma dobro, znam da i ti mene volis i kada te ispizdim, caoooooooooooooo! Tutututututttuuu

Strvina mala, platice mi.

Narode, panika! 23.05. “REKA” ne moze da nas primi, sve je puno. Sledeci slobodan termin je petak 06.06.

Javljajte momentalno sta mislite. Ja rezervisah, ali u roku od dva dana moram da potvrdim ili otkazem.

Posle mnogo “muka”, odlucih se. Kafana se zove “REKA” i nalazi se u Zemunu, od “Venecije” jos 200-300 metra dalje obalom. Ne znam kako se zove ulica ali javicu vam naknadno. Mozda bi bilo pametno da se nadjemo negde u gradu, gde svi znate gde je, pa da onda, /kao ekskurzija/ odemo u kafanu. Izvolite predlazite, a ja mislim da ce provod biti lud i da ce izmamiti na jos. Ima jos nekoliko opcija, ali za sada je ovo najbolje, pa otom-potom, za neki drugi put. Cene su pristojne, muzika dobra. Poneti raspolozenje.

Konacan spisak sledi, i posle nema uzmicanja!

Samo da se javim. Trenutno sam van opticaja, jer sam u gipsu!

Desna ruka do lakta. Kada je osposobim, napisacu post, ovako, levom se mucim kao Isus na krstu.

I da vam kazem da ne brinete za 23. Sve je ok, u toku nedelje idem u Bg da konacno odaberem kafanu od 4 moguce. nece me spreciti ni fabrika gipsa da sve odradim i dodjem. Jedino me strasno brine kako cu da nadrndam trepavice za situaciju?!

Inace, valjda znate da bljujem vatru zbog / nicim izazvane…malo morgen/ novonastale situacije.

Pozdrav.

Poslusavsi dobar savet koji joj je nehotice dat, ona je okacila tablu sa natpisom:

- OTISLA NA PAUZU -.

Ne zna se do kada.

Da opaja mozak

Da provetri srce

Da zakrpi dusu

Da ucvrsti olabavljeni oreol

Da izriba misli

Da se izvini sebi…

Da oslobodi sputane

Da moli za oprostaj  zapostavljene

Da se seti zaboravljenih

Da ugosti odstranjene

Da vrati uzeto

Da pokupi napustene

Da “dusom krenu vode u oranja” samo iskrena

Da moze da veruje bliskima

Da joj nije hladno…

Da se izvini sebi…

Jer…

Ona voli:

Da joj smeh zvoni

Da joj suza nije mutna

Da joj nije hladno

Da ne bude magarac

Da se izvini sebi…

Tu je ona. Nije ljuta, samo je onespokojena,

Prijatelju, dragi moj, iskreni.

Mart vec polako /ili brzo/ izmice, a niko da nastavi sa dogovorom za nocobdijisanje u kafani.

Onoliko prijavljenih, a sada nista? Jel’ vi mislite da je to u redu i da ce tako da moze?

Malo cvrc da ce da moze!

Pomocnik i PR mi zatajili. Oni ce se prepoznati vec koji su, osim ako ih nije drmnula fascinacija toliko da su poboravili sta, gde, kako, kada………..

Nemoj bre da raspisem nove izbore za te funkcije. Cuvajte fotelje kada su vam date!

Jedino Orphiju opravdavam izostanke, ali i njemu je dosta bilo lenstvovanja, tek da se zna.

Ocekujem revnost za ovako ozbiljan zadatak.

Molim sve posetioce ovog posta da se drze iskljucivo teme o kojoj je pisano. Bez zurke ovde, molim…samo moz’ da se dodje na zurku za neki astal sa kariranim /ili na cvece/ stolnjakom. Orphi, ceka li ta rakija jos ili je, u nastupu neke nepredvidjene inspiracije, popivena?

Sva “cak odande” u ranije pominjanim dogovorima cekaju.

Izvolite.

Danas sam imala fascinantan dan.

Uspela sam da odem na teren i zavrsim posao.

Po povratku da shvatim da sam ono od juce sjebala pa cu morati ponovo da odradim.

Da se  onesvestim /na kratko do duse/, jer mi je uzasno pao pritisak, a i secer valjda.

To zato sto nisam jela ceo dan.

Nisam jela jer sam jutros, dok sam se oblacila za posao, dosla do zakljucka da mi guzica poprima nezeljene gabarite, pa k’o velim:” daj da to resim za jedan ceo dan”, to valjda moze.

Tako dronjava, dodjoh kuci, skuvah kafu da se povratim, i prosuh puno lonce mojih ruku delo.

Sada ovo pisem dok se kuva druga kafa, psujem kao kocijas i ne znam da li da placem ili da se smejem?!

- Ijaooooooooooooo, od kada te nisam videla, maco, sto si lepa, ma kao devojcica, srece mi, ma zabole te, ti znas kako treba, mogu samo da te mrze, jel’si jos tamo?, pa jesi zasto ne bi bila, jao cula sam, sjajno, bas mi je drago, a dete, srce moje, kako je? Dobro dabome, jao, sladak mi je uvek bio, znam da si bila, jao, fantasticno, ma ti si carica, znam ja tebe, a sto imas liniju???, ma kazem ja, to ti i pricam, znas Radu?, ma Pera je pretukao, jao uzas, tako jajarski, ma grozno, sada ga tuzi, izbacila ga iz kuce, jao, uvek sam volela tvoje nokte, sjajno!,ma da, ja se aktivirala, bila sam malo ljuta, ali sta cu, moji su, kais ti je bas svetski, ma sva si mi kao bombonica, jadan sta mu rade, zar je on to zasluzio, cudo koliko smo mi nezahvalni, ma pusti, bas sam razocarana, sto ne svratis, bas sam te se uzelela………………

- Ijaooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo!

Udahni bre zeno, astmu ces dobiti, mislim u sebi i usput se pitam gde sam to jos i gde sam bila, gde to da svratim i zasto kada do sada nisam nikada, koja Rada, jebem li ga…ko da pohvata i razjasni ko, gde, sta, kako…?

- Zdravo, i ti si Boga mi, skockana, kao za svecanost. Do duse, tek je podne, ali bas dobro izgledas, a oci mi vec opasno sevaju i pokusavaju da prepoznaju momenat za bezbedno odlazenje…ma do bestraga, bre.

- Jao, pa meni i jeste svecanost danas! Tako sam uzbudjena, ne mogu da ti opisem, i srecna, bas fantasticno, ma neka vidi svet ko smo mi……i kud pitah, crkla dabogda?

Cutim i gledam. Lepa zena, rasna, crnka, krupne oci blistaju, nasminkana, doterana, minimalisticko crno joj bas dobro pristaje. Dobro “izvajane” noge u visokim stiklama bas su prizor za gledanje. Uzbudjenje evidentno, zaneseno gleda negde mimo mene, te iste noge, cini mi se skuplja, zateze  listove…

Pocinje da me spopada smeh, koji jedva obuzdavam, na pomisao da izgleda kao zadovoljna zena kojoj se bas tu i sada dogodio orgazam.

- Zasto? - uspeh da progovorim.

- Ijaoooooooooo, kako bre zasto? Pa znas da danas Putinu i Aleksejevu dodeljujemo povelje pocasnih gradjana nase Opstine!

- A, znam.

- Znas?!!! I nista? Ccccccccccc, ja stvarno ne mogu da te razumem ponekad. Tako si mi draga, a vidi, ni dotaklo te nije izgleda……………………..

Osetih krivicu, pa kajanje. Iskreno i duboko.

Jebote, pa ja sam frigidna!

Ima li leka tome?

Sram te bilo!

Kako si mogla da nam to napravis?! Kako si mogla da tako brzo zaboravis ona popodneva kada smo se po tri-cetri sata spremale da bi izasle uvece? A prekjuce bese, nema ni dvadeset…godina. Kako si mogla da vise neces da tupimo i filozofiramo po vascelu noc, bistreci sve filozofije redom? Kako sada konjima na hipodromu da objasnim da vise neces da se druzis sa njima? Oni to nece hteti da shvate. Kako cu im bre, na oci? Kako konobarima da kazem da belo vince vise ne donose za nas sto? Kako svima da objasnim da ce uzalud gledati u pravcu tvoje stolice? Sta li ce mi Cigani reci kada im kazem da si htela da neces da mi tercu pevas? Kako da suzu progutam kada zapevaju tvoju pesmu? Zapita li se to kada si htela da vise neces? I na kome sada da isprobavam nove nacine sminkanja, frizure, modne detalje…kome da zvocam, kome dusu da otvorim, kome smehom da zvonim? Kako cu ti deci bez stida? Bas te briga, a?

A koji moj su svi ocekivali da se danas s tobom oprostim? Da placem? Da posle sednem i zderem? Jesu li, bre, svi ludi? Zasto bih to radila, kada ces i dalje sedeti sa mnom za kafanskim, i svim drugim stolovima.  U mom srcu.

Pitam te samo zasto si toliko pozurila? Gde ces, koji kurac? Mislis da je tamo bolje? Nije -nego!

Ljuta sam, to znas. Svejedno, volim te.

Zasto su ljudi magarci?

Zasto ne dozvoljavaju da ih neko daruje bez obelezja?