Electrasdreams’s Weblog

септембар 27, 2006

Vezilja

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 7:47 pm


Kad zagusla guslar,ruka mu veze nit melodije gorstaka i slobodara,a ozbiljnost boja nosnje mu tkane,govore jezikom dostojanstva i ponosa.

Kad zaigra kolo na livadi trava se zasareni od razigranosti boja jeleka i anterija,kecelja devojackih i vezenih kosulja.

Koja li ruka iglom pricu nizase?

Koje li srce boje izabra,a kojoj se oko najvise zaradova?

Svet nas prepoznaje po lepoti narodnih nosnji,jer svako selo i svaki zaseok,cini se,svoju boju ima i svoju pricu prica.Niko svoju ne prica na glas,a svi govore.

Jedno nebo,a lepota zivljenja raznolika.

Preko jeleka i suknje,preko marame vezene i sarenih carapa, raduje se i voli,i vradzbine teraju,i veruje u mlado Sunce.Mnogi majstori su se vekovima ogledali uz razboje i nocne sedeljke radjajuci ono sto im je najdraze…da se u svatove i rodbini na radost ,u najlepsem odelu krene,da se sin prvenac na vezen jastuk doceka,koji ce san da mu cuva i od uroka brani,da se mladanevesta doceka uz boje radosnice.

I ta nit se ne prekida sve do danasnjih dana,jer zivece samo onaj narod koji svoje obicaje i svoju tradiciju cuva.

U selu Bradarcu,zivi i stvara Velika Grujicic.

Domacinstvo joj veliko.Zivot ispunjen plodnim stiskim poljima i njivama rodnim,decom,unucima…A ona, kao i kada je bila mlada, dan pocne i na pocinak krece uz radost prepleta naj tananijeg veza. Veze od detinjstva.Jos ni do punoletstva nije stigla,kada je znala najlepse boje da slozi.

Za Veliku Grujicic culi su mnogi,i to ne samo u nasoj zemlji vec i u inostranstvu.Ucestvovala je na mnogim izlozbama i manifestacijama gde se prikazuje narodno stvaralastvo.Za mnoge vezene kosulj,najlepse isarane kecelje,izradjene prekace,bridz pantalone,jeleke…dobila je mnoga priznanja.Veze na plisu i tkanom platnu,vunicom i koncem za fini vez.Kaze,sare izmislja sama.Kojom bojom, koji cvet da progovori,zna samo ona i prsti kada zaslikaju po tkanini.

Svoje znanje prenosi dalje.Da ono sto su znali prosli vekovi,znaju i vekovi koji dolaze.

U mladim godinama ,znala je za razbojem da osvane.To cini i danas, ali uz vez.Razboj je,dok unuke ne odrastu,malo zacutao.Nadajmo se privremeno,da savremenost ne odnese prelepe sare cilima i tople niti vune,koje su nas grejale kroz vekove i sve nedace i radosti naseg postojanja.

PS. Juce sam saznala da baka Velike,nazalost vise nema. Neka je ova prica sacuva od zaborava.

 

Advertisements

Оставите коментар »

Нема коментара.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: