Electrasdreams’s Weblog

новембар 11, 2006

Moj najbolji prijatelj /meme/

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:58 pm

 

Kada sam procitala temu za novi meme,odusevljeno sam pozelela odmah da pisem.Tada sam se zgranula kako to uopste nije ni lako, ni odmah.Koga izdvojiti kao najboljeg od, bar desetak najboljih? Ili bese vise? Kako se ne setiti i onih kojih vise nema a bili su ogromni u svom prijateljstvu? Boga mi,ni malo lako.
Ipak.

Najdalje secanje na upoznavanje vodi me na jedno drvo u ulici u kojoj sam stanovala.To drvo, bilo je moje utociste za sve. Ogromno i razgranato,krilo me je u svojoj krosnji od svih decijih nedaca. A bila sam “uzasno” dete. Tesko me je bilo savladati.Najveca muka mi je bila sto nemam drustvo za pentranje po krovu,zavlacenje na tavan,tutnjanje kroz tudje dvoriste,za skupljanje apsolutno svih zivotinja koje se zadese na ulici,gacanje po vodi kada pada kisa,a nije se lako nalazilo ni drustvo za tucu.Sve neka fina deca oko mene.

Sedeci na grani i klatarajuci nogama,spazila sam ga da ide bas prema MOM drvetu. Nicim nije nagovestio da me je primetio.Uh,kako sam bila uvredjena i besna.Skocila sam ispred njega,misleci,valjda da cu ga uplasiti.Ali nisam.Razocarana,odjurila sam u kucu.Sve do polaska u skolu bili smo ljuti neprijatelji. Tukli smo se kao stoke,i danas,kao uspomenu imam jedan oziljak koji me podseca na sve.
Polazak u skolu je ,postepeno,sve promenio.Sve cesce smo razgovarali bez stisnutih zuba i sve vise vremena provodili zajedno.Cak smo i pomagali jedno drugom oko zadataka.Posto je moja narav izazivala probleme na svakom koraku,opet neprimetno,ja sam u mom drugaru sada vec imala zastitnika.Lagao je za mene,tukao se umesto mene,trpeo grdnju zbog mene,podmetao se kada god je mogao.Sve bolje smo se slagali.I sve vise vremena provodili zajedno.Nismo ni primetili kada smo jedno drugom poceli i da se poveravamo. Nismo ni primetili da sam se i ja pripitomila,da sam se i ja za njega podmetala. Trajalo je to tako do sestog razreda, a onda sam se vratila u rodni grad.Dopisivali smo se stalno,culi se telefonom svaki dan,ali,zivot kao zivot,razdvojio nas je vremenom  Potpuno. Citavih  20 godina,  kada smo se, slucajno sreli u Londonu.

Tih dvadeset godina bilo je izbrisano.Kao da ih i nije bilo.Nastavili smo tamo gde smo  stali.Sada smo porodicno,jedni drugima, u svako doba sve. Malo li je?

 

Advertisements

2 коментара »

  1. fascinantno… za to se vredi roditi, ziveti i umreti.

    Коментар од nastasja — март 21, 2010 @ 1:21 am | Одговор

  2. Apsolutno.

    Коментар од electrasdreams — март 21, 2010 @ 10:00 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: