Electrasdreams’s Weblog

новембар 18, 2006

Peh

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:58 pm

 

Danas je jedan od “onih”-tamo dana kada covek pomisli da mu se necastivi upleo u,i onako,sulud zivot,i da jutros nije ni trebao da ustaje iz kreveta.

Dan je poceo lepo samom cinjenicom da sam ustala na vreme,da sam uspela da prostrem ves…i jos kojesta po kuci, cak da detetu spremim dorucak i, laganica se spremim i doteram za predstojeci teren.A dan divan,suncan,samo tako. Raspolozena i orna,sela u auto i krenula, da bez panicne zurbe stignem tamo gde sam posla. Ali, “onaj” /ni ime ne zelim da mu izgovorim/, niti ore, niti kopa,sto rekla moja baka.Stanem lepo da jos, pre puta, kupim i dorucak,pa da grickam dok ne stignem na odrediste.  Parkiram se ispred kioska sa hranom,auto naravno,ostavim otkljucan, na dva metra od mene, obavim kupovinu i krenem.Na izlasku iz grada, na sedistu pored mene – nema moje tasne. U tasni,ceo moj svet, i privatni i poslovni.U prvom momentu, osecaj da staje srce…pa onda mozak trista na sat…pa vracanje nazad da bar blokiram kartice u banci i da organizujem menjanje brave na kuci i na sluzbenim prostorijama, a sve drugo posle,kada se vratim sa terena, jer posao NE MOZE da se odlozi.Bas nikako. I onda stignem, u goloj vodi, naravno,ceo dan radim nasmejana i ljubazna i pribrana,pa u 18h stignem s puta. I onda golgota. Prvo u policiju,pa dalje da saniram sta se moze. A to ravno nemogucem ,bez mobilnog i bez brojeva koji su otisli u nepovrat. Bez vozacke dozvole,bez dokumenata,bez kojekakvih brojeva koje ne znam na pamet,”obezglavljena”. I onda me uhvati smeh. Ko sam ja sada? Niko!I sve mislim kako je to neurotican smeh, ali se smejem i dalje.Vozim bez dozvole,zapisnik iz policije cu dobiti tek u ponedeljak,jer tek tada moze da se zavede,sutra opet idem na put. Znaci,moram da nadjem ko ce da me vozi. Ne daj boze da me neko zaustavi,kako da objasnim ko sam?..I vec sam kod kuce.

Oblacim moje komotne krpice, dete mi kuva kafu i oblece oko mene,moleci me da se ne sekiram, kao da sam, ne daj Boze, bolesna. I onda pomislim: pa sta, pokrali me pa sta. Ima mnogo gorih stvari.Mozda je to uradio neko ko je u velikoj nevolji.Mozda je bio gladan? Mozda bolestan? Mozda mu je trebalo za dete? Ili mozda joj je trebalo? Mozda,mozda…niko valjda ne krade iz besa?…?… Dokumenta cu povaditi,bicu opet ja,ja. Pare sam  mu uskratila,ne moze da podigne na automatu niti drugacije, a i da moze…pa zaradicu ih .  Svi u kuci smo zdravi,sto je jedino vazno. Ma, ne mogu vise da razmisljam o tome.Bilo, pa sta sad. Ima toliko stvari koje me raduju. Sutra je novi dan.

Sve je to MOJ zivot. Moj LEPI zivot!

 

Advertisements

Оставите коментар »

Нема коментара.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: