Electrasdreams’s Weblog

новембар 22, 2006

Moja ulica /meme/

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:45 pm

 

22 Novembar, 2006

Ceo dan sam bazala po beogradskim ulicama skupljajuci papire za nova dokumenta.Satrla sam se hodajuci,vozeci i potpisujuci se.I onda, ne znam zasto, pala mi je na um tema za meme.Okrenula sam auto i krenula ka ulici Brace Ribnikar, na  Slavujevom  Vencu.Odavno nisam tuda prosla, a volim.Imam potrebu da joj se uvek vracam. Smiruje me i opusta. Raduje me. Zasto?

Tu sam stanovala kada sam se rodila, pa do moje seste.  Taj deo grada se,cini mi se, najmanje promenio za sve ove godine. Nekako mi je ostala ista,kao da se nikada i nece promeniti. Iste kuce, ista dvorista,iste kapije,ali – sada zakljucane. Kada sam ja bila dete,nista se nije zakljucavalo. Jurcali smo kroz dvorista,s kraja na kraj ulice, s drveta na drvo…Svi smo se znali,ljudi su jedni drugima pomagali,cuvali decu…

Lagano hodajuci,dosla sam do “mog” dvorista.Iste betonske stepenice, oivicene gvozdjem da se ne bi krunile,koje su svojevremeno mojim kolenima nanosile mnogo bola i rana, cesma na istom mestu,isti prozori,ali…nema razgovora,nema decije graje,nema kafenisanja…sve tiho,sablasno tiho. Ma, valjda ljudi jos nisu dosli s posla, a deca iz skole? Brsljen i dalje obavija ogradu a secanje mi snazi fijuk pruta od brsljana po mojoj zadnjici – vaspitna mera za sve moje decije genijalnosti i izmisljotine. Boze,kako ponekad bas nismo bili shvaceni! Preko puta, na mestu kasapnice cika Ruzica / Juzica,kako sam ga ja zvala / i na mestu piljarnice i pekare, sada mini-market. Priznacete, mnogo otmenije i savremenije zvuci. Slavujev parkic,takoreci isti.Samo deca ne jurcaju ni ovde. Nema se kada od silnih obaveza. Na cosku, kafane “Figaro” vise nema. Sa prozora iznad,  baka Gina vise ne grdi nikoga, Cika Mica ne ispija svoje cokanjce jakije…ni jedne macke na ulici, a ni pas da zalaje. A sta li je sa svima onima sa kojima sam se, besomucno,po vasceli dan  igrala? nema nikoga, da pitam. Uvek samo prosetam,setim se, i odem.Do sledeceg vracanja.

A sve je ostalo isto?

 

Advertisements

1 коментар »

  1. Nisam odolela da ne udjem u dvoriste u kom sam odrasla, slicno tako kao ti. Sve je sada mnogo manje nego sto se ja secam iz detinjstva, smanjilo se dvoriste, nema cesme, renovirali kucu, odsekli tresnju, ali ostao je isti osecaj, isto parce neba nad dvoristem!

    Коментар од Charolija — фебруар 4, 2008 @ 8:47 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: