Electrasdreams’s Weblog

јун 14, 2007

Blesava 3

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:49 pm

 

Konacno! Imamo papire, znamo ko smo i odakle smo, a najvaznije………sada smo djak I.razreda jedne lepe osnovne skole.

Zelimo da se zahvalimo svim dobrim ljudima koji su nam pomogli u borbi za pravo na svrhovit zivot.

Od srca hvala.

Idemo dalje. Necemo se zaustaviti.

Rodjendan

13 Jun, 2007

Vec neko vreme govore mi, da, kada neko dospe u “izvesne” godine, rodjendan treba samo obeleziti, onako pristojno, elegantno, primereno…samo sa najblizima, pogotovu u sredini gde trenutno provodim veci deo zivota radeci. Ipak je to palanka, “nije ti to bre tvoj Beograd gde se ljudi slabo poznaju! A i veliki je, pa odes na drugi kraj gde te niko ne zna, pa radis sta hoces…i dete veliko imas, sramota…”

Pomislim ja da su ljudi mozda u pravu, da mozda treba poslusati? I resim. Dosta je bilo neozbiljnosti, prelazim na eleganciju.

Moje veliko dete zbunjeno. Slusa moju pricu o tome sta mi je sugerisano, ja se ubih objasnjavajuci. Eto, radni je dan, zatekli smo se tu gde jesmo, ja jos moram na sluzbeni put, kasno se vracam pa cu biti preumorna da idemo u Bgd, tamo gde se ljudi slabo poznaju i gde su “nasi”…

– “Zeno, na cemu si?” – pita moje dete i krsti se, ali ja resila. Elegancija je primerena, bice tako i tacka. Nista ne spremam, nikog ne zovem, sve kako lici.

Ustala rano, ukucanima skuvala kafu, da castim, i krenula na put orna za posao. Ovo je moj dan, trebalo bi da mi sve ide od ruke. Jos imam i drustvo, na put idem sa dvojicom kolega. I cvece sam dobila uz lepe zelje, fantasticno!

I posao ide glatko, ali. To ali mi se vrzma stalno. Cuci u delicu mozga  / sto bi moj kolega rekao: mozga?…odakle to tebi, ti si zena?/, da me niko nije zvao niti poruku poslao sa lepim zeljama kako je red. Vec proslo podne, a nista. Ipak, nisam Karadjordjeva skolska pa da nema vise ko da se seti. Nesto tu nije u redu.

I, klik “misem”, puce u glavi. Skocih kao oparena, svi me belo gledaju, na brzinu se izvinih da cu doci za pola sata i izleteh.

Sreca da sam bila u planinskom gradicu sa puno sela uokolo gde poznajem mnogo ljudi. Jurnem kod poznatog mi domacina, narucim da sobali jagnje i spece ga na raznju dok se ja majem radeci, i vratim se vedra i zadovoljna da nastavim sa poslom. I dalje me nesto zagledaju, pa su nesto fini prema meni, pa me pitaju je li sve u redu i da li mi je dobro…?

Elem, po zavrsenom poslu, svratim po moju naruzbinu, platim, a da ne pricam o zezanju kada su moje kolege shvatile oko cega frka. Vruce jagnje u gepeku, mirise………….imam utisak da se svi okrecu za nama. No, stigoh ja kuci i, znala sam! Puna terasa instrumenata, bato, za 2-3 orkestra dovoljno, kuca ljudi…..moja sestra koordinira.

Cveca nema, ali hrane i pica, bar za puk…

Jagnje je, naravno, dozivelo ovacije, iako na zrtvu prineto. Ja, manje -vise.

I sta da vam pricam? Svirka i pesma, pa, tamo negde do kasnih prepodnevnih sati. Komsiluk se pridruzio, dabome, kolege, prijatelji. Kazu, ovako umeju samo folklorci.

Ono, da jeste, jeste. Umemo, nego sta.

Lepo prodje, provedosmo se ludo, prezivesmo i hranu i pice , a ja ostadoh zabrinuta.

Majko mila, pa ja uopste ne smatram da dospeh u te neke “izvesne” godine. Izgleda da sam jos nezrela.

Jel’ da?!

Blesava 2

26 Mart, 2007

Kako para na paru ide, isto je i sa jadom. Od malog, umnozava svoje vrednosti do neslucenog. Zasto je to tako, sam Bog ce znati. Neprimereno je pitati se.

Prosle nedelje na noc, zapalilo se romsko naselje.

Dosla s puta, mrtva umorna sa zeljom da samo spavam, ljuta na posao, na vreme / bilo je hladno i kisovito /,na samu sebe…i dok sam parkirala ispred kuce, sretnem komsiju…”jesi li cula, izgorese  Cigani, ha ha ha, Cigani lete u nebo?”…

Izbezumila sam se. Paleci ponovo auto, jurnula sam niz ulicu i ostavila sam ga zaprepascenog da gleda u auspuh, ali mi nije promaklo da se i dalje smeska zadivljen svojom duhovitoscu. Neka, sa njim cu “raspraviti” kada se vratim…

Noge su mi klecale a misli pretile da me uguse na pomisao gde i kako cu zateci “moje” Cigance i njegovu baku.Psovala sam na glas i zivot i sudbinu i ono cega ima i cega nema , i vozace i pesake, samo da stignem, kljucalo mi je u mozgu i nije pustalo.

Tamo haos. Jad da veci ne moze biti. Deset, tih nazovi kuca, izgorelo skroz. Mislim kako je strasno, ali pogledom trazim onu jednu, malo izdvojenu, usamljenu “kucicu”. Uh, Bogu hvala, tu je.

Vise ne znam da li mi suze idu od pogleda na nju ili od dima i nepodnosljivog smrada paljevine koji se zavlaci u svaku poru.

Baka lezi na krevetu skamenjenog lica bez suza, a njega nema. Kada me je poznala, otkide se samo uzdah. Tezak, bolan, vristeci…

Nisam imala strpljenja za nju, gresna mi dusa, samo sam mislila gde li je to dete, tur cu mu isprasiti kada ga nadjem. Izasla sam ispred vrata i on mi je zadihan uleteo u ruke. Drhtao je kao prut i stezao me, stezao…musav, blatnjav, prljav kao kada sam ga prvi put videla. Postidjeno mi je objasnjavao da je isao da pomogne pa se zato isprljao…

………………………………………

U medjuvremenu su dosli svi koji su mogli da pomognu. Opstinari,  Crveni krst, direktori nekih preduzeca,UNHCR… svi oni koji ce muku da im ublaze.Ponovo, jer su svi oni pre osam godina izbegli sa Kosova.

……………………………………….

Nas cetvoro,jer se i moj sin stvorio od nekud, sada vec mirni, sedimo u toj catrljici.

-Sta cemo sada?-  Pitam ja.

-Kao iz topa progovara: “Pa idemo kod tebe da se okupam, vidi kako sam prljav.

Baka se smeska zadovoljna, i uzdise…laknulo joj.

U kolima mi prica kako je bilo i koliko se uplasio i pita me mozemo li sutra onoj drugoj deci da kupimo bombone?!

Boze, mislim u sebi, oni ostali bez icega, nemaju sta ni da jedu dok  Crveni krst ne organizuje, a on me pita za bombone?!

– Moze, dabome, sutra cemo to srediti, odgovaram a tuga me opet pritiska.

Posle kupanja i vecere, moje dete i ja hocemo da prespava kod nas.

– “Ne mogu, baba ce se plasiti da bude sama…stvarno ne mogu”…a onda, sa strahom u ocima,- “jel’ neces da se ljutis?”

Idi dete u persun, mislim u sebi dok pakujem veceru za baku.

A, da. Kupili smo bombone, mnogo bombona… sam ih je birao.

 

Блог на WordPress.com.