Electrasdreams’s Weblog

јул 21, 2007

Muzicka kutija

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 7:23 am

 

Cudo jedno kako obicno caskanje moze da te podseti i na ono cega ne zelis da se secas.

Mozda nisam u pravu sto ne zelim da se secam bombardovanja, ovog poslednjeg dakako, ali nekako mi je to potisnuto i veoma retko  bljesne po koji zapamceni detalj. Ma sta ima da se secam?! Bilo – ne povratilo se. Ali?

Drugovale su njih dve ihahaj godina, jos od rane mladost, i postale jedna drugoj “u svako doba sve”.  Delile i precutanosti i neprecutanosti, pa im i sudbine bile nekako veoma slicne. U vreme bombardovanja, obe u porodici samo sa po jednim muskim detetom,  nedovoljno odraslim da shvati sta se to tamo napolju zbiva?

Njih dve razlicite da Bog cuva, ali, otuda valjda i tolika bliskost.

I strah im bio razlicit. I pokazivanje i nepokazivanje.

Jednoj, nekako brzo po pocetku tuce iz nebesa, dogodi se rodjendan. Na par dana pre tog dana caskale su uz kafu:

– Eto, uvek si mi se smejala i nazivala sentimentalnom ludom sto zelim da imam muzicku kutiju, sada je mozda nikada i necu imati.

– Hahahahahaha, ma daj, o cemu ti pricas? Glave cemo pogubiti a ti mastas li mastas. Daj se, zeno, dozovi!

– Pa da, i sada ti je smesno. Kako samo mozes da budes toliko gruba, a nisi skote, ja bar to znam.

– Ma nemas ti pojma! U tim oblacima u kojima zivis, nemas ti pojma ni o cemu. Muzicka kutija, nije – nego! E lude li zene!
– Ponekad bas umes da budes skot! Nista ti ne razumes!
Umalo da se posvadjaju?  Ma ne. To je bio normalan nacin njihove komunikacije.

A razumela je. Itekako.

Malo vremena, razmislja brzinom svetlosti, i gde da nadje, pita se, kada nigde nista nema … ali naci ce makar je ne bilo…

Sutra dan, avantura.  Ma gore od toga! Nakon posla, hajd u grad pa trazi.

Negde na pola puta do Knez  Mihajlove oglasise se sirene.

– Ma samo ti radi svoj posao, misao koliko treba vremena pogledu da dopre do u nebo. Ljudi se sklanjaju, i ono malo radnji se zatvara. Ona uporna, trazi.  Jedan izlog, do pola izlepljen papirom, dozva u secanje da je tu moglo da se kupi raznoraznih gluposti tipa svastarnice.

– Dobro vece, imate li mozda muzickih kutija?

– Zabezeknut pogled prodavacice i njenog decka koji je valjda dosao da je odvede na bezbedno…molim?

– Muzicke kutije, imate li bar jednu?

– Udjite, evo stavila sam kafu, hocete li i vi?

– Hocu, dabome, evo i cigareta.

– Sjajno. Imadoh negde jednu, ali je od onih velikih, samo moram da potrazim.

– Uh, hvala Bogu.

U medjuvremenu stigla kafa, piju je, puse i caskaju.  Gde li ce da zvizne?
– Evo je, znam da je bila tu negde! Samo, ne znam gde je kutija za pakovanje, mogu li da vam stavim u kesu? Ovo je neverovatno, pa ko sada misli o takvim stvarima?!

– Misli onaj kome je stalo, ma nema veze, ne obracajte paznju … presrecna je ona sto je   nasla….cao!…

Ta kutija stoji na najvidnijem mestu u dnevnoj sobi. I danas se, pri pogledu na nju, njih dve slatko ismeju. Ponekad ta, sasvim obicna, drvena, muzicka kutija, izmami i po koju suzu. Znate li ciju?

 

Advertisements

4 коментара »

  1. Ovu priču sam pročitao još pre godinu dana. Naleteo sam na nju kopajući po netu tražeći gde da kupim muzičku kutiju.

    Doktorirao sam tražeći ih – mali oglasi, web oglasi, aukcije, antikvarnice… Ništa. Dobro nije ništa, našao sam jednu prodatu u očajnom stanju, jednu koja više liči na mrtvački sanduk za kućnog ljubimca folk pevačice nego na nešto što treba da odiše toplinom, jednu apotekarski sterilnu keramičku, i par tesanih stolarskom sekirom.

    Rekoh doktorirao, dakle, treba mi prava stvar, drvena muzička kutija za nakit, od pravog drveta, a ne od lažnjaka, što suptilnija, jednostavna, neka apstraktna intarzija je ok, samo da nije kičasto i šareno. Znači diskretno lepa, topla, a ne „slatka“. Slatke su kičeraj. Pravi mehanički mehanizam na navijanje, a ne na baterije (kako ovo glupo zvuči), firme Reuge po mogućstvu.

    I tako… evo me ponovo posle toliko vremena, u očaju, na kolenima, da zamolim autorku ove dirljive priče ukoliko joj nije problem za savet gde bih mogao kupiti novu muzičku kutiju, ili eventualno, savršeno dobro očuvanu (ako je čuvana, onda je savršeno očuvana…).

    Hvala unapred

    Коментар од unforgiven — фебруар 14, 2010 @ 12:30 pm | Одговор

  2. Izvini sto si cekao. Nisam bila tu.
    Zaista ne znam gde bi sada mogao da nadjes nesto bar slicno. Ta radnja u kojoj sam ja naletela slucajno, vise ne postoji, a sada u moru kiceraja zaista ne znam gde bi mogao da nadjes onu pravu, drvenu. Pozdrav.

    Коментар од electrasdreams — март 2, 2010 @ 10:28 pm | Одговор

  3. Hvala na odgovoru!

    Našao sam u međuvremenu na netu. Sve se može poručiti od preko, samo
    ima toliko lepih da ne mogu da odaberem. Prave čak i unikatne
    mehanizme sa muzikom koju im pošalješ u mp3 formatu. Jeste da košta
    400$ ali samo je jedna „Lepa protina kci“ 🙂

    Mislim da ću na kraju kupiti sve tri koje su mi zapale za oko (čim
    skupim lovu na gomilu)

    Pozzz

    Коментар од unforgiven — март 2, 2010 @ 11:18 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: