Electrasdreams’s Weblog

август 13, 2007

„Sumatovac“

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 11:22 pm

 

Kultna kafana. Da, za mnogaja ljeta je to bila.

Okupljala se tu ona intelektualna “bagra”, boemska, pesnicka, knjizevnicka, novinarska, glumacka, kriticarska…pijanci i putnici namernici, prolaznici…oni “odvratno” pametni i “odvratno” obrazovani, sa mozgom kao Atlanski i dusom kao Tihi okean…tajnovit, silan, blago nemiran ili olujom osinut…

Doajeni, bardovi, “ale”…i mi, pusto mladi folklorci, djaci i studentarija, zeljni pameti, znanja, razumevanja, duse…

Kakve su to noci bile!

Posle svake probe, tu, odmah iza coska, tutnjalo se niz stepenice sa cetvrtog sprata, da se spere znoj i popravi sminka, zurno, nestrpljivo, da se ne zakasni, da neko ne pomisli da su ona tri stola u desnom cosku do vrata, ne daj Boze, slobodna. A sminka, pa vazna je ona, najvaznija kada verujes da samo lepotom svet mozes da osvojis, kada mislis da je duzina trepavica jedina stvar koja obara s nogu, i da ti uspeh veceri bas od duzine trepavica zavisi.

Onda te, ti odvratno pametni “matorci”, cije pijane “baljezgarije” upijas sirom otvorenih ociju, sa dugackim trepavicama naravno, nauce da su iste te trepavice nista, da nisu vredne truda ni para za maskaru, da je dusa i pamet ono sto vazda treba sminkati, nadogradjivati, bogatiti. Da su znanje i osecanja ono sto te cini ribom, tresak-zenskom, lepom Andjom…a da je talenat ono sto zaista dokusuruje. Ono sto znas i ono koliko umes da osetis, pokazes, prepoznas.

A nisu bili sebicni ti “matorci”. Postovali su i uvazavali svako mlado celjade koje je umelo da cuje i vidi, da pamti, da prati.

Tu, u toj “kafancini”, prvi put sam cula za Borhesa, Kastanedu, Boru Draskovica, Crnjanskog, prvi put spoznala bozansku lepotu pesama Branka Miljkovica. Prvi put saznala sta je to disident, politicki mrtav ili otpisan od carsije…ma svasta sam tu naucila. Da, da dert nije uzivanje nego patnja, olovna, teska sto raspada dusu i lomi srce zbog ljubavi, radosti, tuge…kada te misli odnesu tamo gde ne zelis da budes. I da ti, “propali pijanci” nikada nece dozvoliti da potones u jad, pazice nenametljivo, pruzice ti ruku prijateljsku, uvek bas.Recitovace ti, pevati, udvarati se, izdici te…objasniti ti da ono sto tebe trese je nista u odnosu na ono sto trese svet, bre!

Dolazili su tu i pevaci, muzicari i muzikanti. Gospoda muzikanti. Da ono sto su zaradili u drugim kafanama, slupaju tu, sa tobom, za svoju i tvoju dusu.

“Sumatovac’ je jednostavno bilo nemoguce zamisliti bez Ike – “Barona”, Ciganina, vrsnog harmonikasa, pravnika, ekonomiste…

– Iko bre, sto po kafanama, kada dva fakulteta imas?!

– Ej, sele, jebes ti pravo i ekonomiju, ciganska posla, dece koliko hoces, treba to nahraniti…a ljudski cemer najvise kosta, na cemer se najlakse pare vade…a i dusa ciganska, nece bre ona bez muzike, bez “tanke zice”. Ajde sele, kazi, sta bi vi bez Barona? Mi pare nikada nismo smeli da ponudimo. Mi smo bili tu  samo za dusu.

– I ne zamajavaj me, “ajde, sele onu, ‘ajde glas da ti cujem. Evo, Ika ce da razvuce D.

– Ne mogu Iko, jad me trese, raspascu se.

– Ako sele, ako se ne raspadnes, neces se sastaviti ponovo. Nije – nego, ljuti se, ti u tim godinama znas za jad. Is bre, pevaj kad kazem! Pa opet blago, ‘ajde bela, slusaj, nadji me…raspusti to raskosno grlo sto ti Bog dade, ucini tvom Baronu, nemoj da te molim, nek crkne taj sto ti dusu satire.

Na vratima guzva.
Snazni tenor Duska Kostica, sece kafanski dim, pravi mesta lepoti.

– Tuj li ste nocobdije, ubi se trazeci vas po beogradski sokaci i kafane, kao nema pojma gde smo mi to posle svake probe? Koj ti to dusi mira ne da, pipka da ga izede, da Bog da!

– Iko bre, Barone nijed’n, de zasviri, ja cu vu pojem, s’m da se ne rasplace, koj ce vu s’lze sabere?!

– …i dete! Donesi vu raćiju, k’ko ce se utepujemo s’s ovej vocke sto cevci?

………..sacuvaj tajnu, ljubavi moja…..ori se kafana, ma do Terazija se cuje.

I cela kafana utihne, zaborave se sve pametne misli, svi vazni razgovori zapoceti, svi su jedno drustvo. Prihvata se pesma, samo case zveckaju i po neki uzdah se otkine.

– Dosta bre, bando razuzdana, dosta!…buku nadjacava pijani ali muzevni, dubok i nadasve mocan glas Mira Radojcica. Gospodstvo, rodjenjem mu dato, od pica malo razbaruseno, ali vecita leptirka, besprekorno vezana, ni da makne, srasla s njim, kao da skrece paznju sa podbulih podocnjaka… sve se pretvara u glas…

– …” kad bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim

pokusao bih u sledecem da napravim vise gresaka,

ne bih se trudio da budem tako savrsen,

opustio bih se vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista

vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji cistunac.”

…………………………….

Pesma Borhesova, tako maestralno izgovarana, plenila je, potresala, ucila nas…

– Uh, uh, uh…dete!../ a dete zagazilo sa obe noge u penziju/, donesi vu raćiju pa,  /opet/, ja se zab’ravih pa vu popi, namiguje i smeska se, laze “stoka” da meni narucuje, drago mu sto se drzim svojih vocki, jer…raćija je samo za one bolne…

Ika tiho prati, razvlaci pazljivo, nezno, da ne povredi i razbije caroliju…

Dule smenjuje Mira, nastavlja da recituje, drugacije neke stihove, mnogima i nerazumljive bas. Ali lepota je razumljiva svima.

– ” Od tebe do mene

J’d’n bunar t’man i dubok

Noc ufatila pipka golema

Pa na oci s’n ne pada

Od tebe do mene,

Put iskopase

Ko besni konji

Dovukose oblaci puni s’s kisu

Slunce oterase iz nas

U kal golem bi da ga udaviv

Da ni nikad ne s’mne

Od tebe do mene, golemo cekanje”

– Ej, Gordanke, k’ko ga ovakoj napisa mori?!     / Gordana Tomic – Radojevic, zemljakinja, pesnikinja, prijatelj/   …lele, lele, lele… ispija do dna, oblaporno, zeljno.

Pa red pesme, niko vise nema zelju da razgovara.

Dule, dusa moja, nastavlja tiho da me tesi, da me zasmejava, skrece mi paznju sa moje neobznanjene i neuzvracene ljubavi.

– Dado, kazi mi, koji je taj, cemer da ga izede? Kazuj b’e, da ga zamrzim,u oko da ga ubodem. Lud li je?! Corav li je?! Ma koj ga ‘ebe, evo, ja te volim. Cu ti pojem, cu te pazim, mazno cu ti zborim, sve cu bre. Gle kako sam lep, dobar, dusevan, sta mi fali bre? Zab’ravi, neznalicu nijednu!…namiguje, segaci se, mami osmeh i ja se smejem, smejem…grohotom.

– Takoj te volim, Iko, Barone ni jed’n……magla padnala v dolina, pod njuma se nisto ne vidi……

Ova prica sigurno pateticno zvuci, ali ja sam srecna sto sam tu patetiku imala, neograniceno. A nije bilo odavno.

 

Advertisements

2 коментара »

  1. Ovo sam citala ranije, dok smo se dogovarali da idemo u kafanu! Evo prestacu da komentarisem, dosadna sam!

    Коментар од Charolija — фебруар 4, 2008 @ 7:59 am | Одговор

  2. Nisi dosadna ni malo. Nego, nesto usporismo te dogovore.

    Коментар од electrasdreams — фебруар 4, 2008 @ 9:01 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: