Electrasdreams’s Weblog

август 21, 2007

Necu

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 7:33 am

Vasceli dan drzim vrisak prstima i stezem svom snagom da se ne izmigolji i otkine. Nisam u stanju da mislim. To je dobro. Otupelost je savrsen most do trenutka dok ti svest ne kaze da je spremna da prihvati.

U mozgu pulsira zbrka od reci, uvreda, glasa i njegovog tona, zajedljivosti, oholosti…a nije nam prvi put da vicemo jedna na drugu. Ih, koliko je toga bilo?! Uvek, kada te je mnogo bolelo.

Secas se, godinama si mi govorila da umes sebe da volis kao i svi drugi; da mozes da se mrzis; da mozes cak i da se kleveces, ali da nisi u stanju ili ne umes da se mirno posmatras, stvarno ispitujes,optuzujes i pravedno sudis…za to, govorila si, imas mene. Surovo iskrenu, koju si zaklela, secas se, da te nikada, ama bas nikada, ne zavara poluistinama i lazima. Zahtevala si tu iskrenost kao da je casa vode i ispijala je zedno, uvek, do kraja.

Do jutros.

Tvoje reci i taj ton u tvom glasu i u tisinu cu jednom poneti.

Bile smo jedna drugoj vise od prijatelja. Vise od prijateljske ljubavi. Pitala si se, dokle ce tvoj zivot biti i moja patnja? Dokle cu to zverstvo koje cinis sebi moci da gledam?

Mogla sam. Morala sam. Trebalo je. Zbog tebe. Pa samo si jos mene imala! Samo ti jos mene nisu oteli!

Gutala sam hrabro tvoj ugasli pogled, tvoje vecito duge rukave i duge nogavice, i gresna mi dusa, klimala glavom kada si govorila da ti tako “volis”. Modro telo si krila od mene, samo si mi crnilo duse prosipala pred noge.Klimala sam glavom dok sam mogla. Izvini sto dalje nije islo.

Molila sam te, preklinjala, izigravala ludu…i onom necoveku delila najlepse osmehe kojih sam mogla da se setim, samo da ti i mene ne uzme…vikala, urlala, drmusala te…ma svasta si ti od mene podnosila, hrabro i strpljivo i trpeljivo i…

Do jutros.

Dok me nisi razbila. Tako lako i brzo, kao tanjir dok peres sudove.

Zasto si posustala, drugarice moja?

Zasto si me, isluzenu, bacila?

Samo korak pre nego sto uspeh da te navedem da shvatis da ne mozes da izbegnes onaj, valjda jedini susret na svetu koji je neminovan, sa samom sobom.

Verujes li da cu ti dozvoliti?

Necu, drugarice moja. Nikada.

5 Responses to “Neću”

  1. alea Says:
    novembar 2nd, 2007 at 12:29 am e

Vec dugo sedim i razmisljam sta da napisem. Jer… ja jednog trenutka vise nisam mogla da gledam, ni da pricam, ni da molim, nista nije imalo uspeha i otisla sam. Sad se osecam lose

  1. Lutra Says:
    novembar 2nd, 2007 at 7:09 pm e

nezavidan položaj….i tvoj i njen…

  1. whisperer Says:
    novembar 2nd, 2007 at 11:52 pm e

Razumem. I nisam sigurna da će pomoći. Ništa što radiš da joj pomogneš. Mora pomoći sama sebi.

  1. electrasdreams Says:
    novembar 5th, 2007 at 12:53 am e

Ne mogu drucaije. Morace da trpi.

  1. Deda Says:
    novembar 5th, 2007 at 9:50 am e

I nemoj. Prelomi i ostavi iza sebe.

 

Advertisements

2 коментара »

  1. Najteze mi je od svega, to sto mu se usiljeno smeskam! Nemaju svi ljudi (zene) snage koliko im je potrebno! Zatvaraju oci pred surovom istinom, a jos kad mi kaze, „pa ja njega volim, promenice se“! Ne vredi nista govoriti!

    Коментар од Charolija — фебруар 4, 2008 @ 7:49 am | Одговор

  2. Vredi bogme, samo treba biti strpljiv.

    Коментар од electrasdreams — фебруар 4, 2008 @ 9:08 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: