Electrasdreams’s Weblog

новембар 22, 2007

Jao

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:24 pm

 

 

 

Procitah sjajan tekst kod alee na blogu i jos se smeskam, ulepsa mi zena vece, ali…podseti me na jedan izuzetan idiotluk. Pa se posle smeha, bogami, smrkoh.

Mi smo ti zene velike lazljivice.

Oblacimo se, sminkamo, mirisemo…mindrosimo, “iskljucivo” zbog nas samih. Ma, uopste nam nije bitno da li ce tu namindrosenost neko da zapazi. Vazno je, da kada idemo ulicom i zablenemo se u staklo svakog izloga da se divimo efektu visesatnog boravka pred: kupatilskim ogledalom, pa spavacesobnom…onda dolazi na red i dnevnosobno, cisto onako, bezveze, mahinalno i samo krajickom oka, i na kraju naravno, pred izlazak kroz vrata, hodnicko ogledalo je to koje ce dati konacan sud da se nismo uzalud trudile.

Svaka od nas trudi se da izgradi svoj stil koji ce prilagoditi svemu na sebi i u sebi. Tako bi bar trebalo da bude. I kod mnogih jeste, to pouzdano znam. Ali…

To- ali-meni vec duze vremena krati zivce:

– Dobro jutro.

– I tebi, JAO, zasto si se danas tako skockala? Ides negde?

– Da, dosla sam na posao.

– Ma daj, pitam ides li negde, ovako?

– Kako?

– Ama zeno, ne pravi se luda, lepo te pitam?

– A, ne, nisam nista planirala.

Sumnjicav pogled iznad polupojedene pastete sa sirom i otvorenog jogurta, na radnom stolu dabome, vec mi spusta raspolozenje za oktavu.

Ali, ne hajem. Nemam kada, mnogo me posla ceka.

Nakon uspesno savladanog dorucka, pocinje muka.

– JAO, koji ti je to karmin, bas je lep… gde si kupila pantalone…  JAO, bas mi se svidja majica,  odakle ti…..JAO, taj prsten ti nisam videla, jel’ nov… JAO…

Idem da kupim, jel’ se ne ljutis, ma sta ima veze, ionako nigde ne idemo zajedno… valjda je dolazak na posao dolazak na “nigde”, sta li? Mozda sam ja stvarno cepidlaka?

Srecom, cesto idem na teren pa ne gledam “svoje” stvari na nekome ko nisam ja.

I znate sta? Pocela sam ponovo da sijem. Srecom, umem.Mora da sam blesava, ali osecam potrebu. I materijale kupujem u drugom gradu. Za svaki slucaj. Spremam se da sidjem i “prekopam” podrum… more i tavan cu. Valjda cu imati srece da nadjem neke cipele od pre ihahaaaaj godina i srece da takav model sada ne moze da se nadje ni u jednoj prodavnici obuce. A ako bas bas budem imala srece, nacicu i cipele moje majke ili jos bolje, babe. Onda cu sigurno biti mirna od…”sta ima veze, ionako nigde ne idemo zajedno”.

A u ponedeljak? U ponedeljak cu na posao otici u kobinezonu / zene, secate se sta je to? / Eno ga, susi se. Nadjoh babin.

Advertisements

Create a free website or blog at WordPress.com.