Electrasdreams’s Weblog

фебруар 14, 2008

Indijana Dzons

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 6:14 pm

Posto se ovde radi o trodnevnim dogadjanjima, da vas ne bih smorila, pisacu u nastavcima. Tri komada. Vi zamislite da se radi o sentimentalno-bljutavoj spanskoj sapunici, pa znate ono: kad’ ce petak, ima serija?

A sto se sada ovog setih, pojma nemam.

Juli 2004.

Napolju +milion, kozu bih sa sebe odrala da mogu, samo bih da se zavucem u hladovinu svoje kuce i hukcem. Na ulicama samo oni koje je zadesila zla sudbina pa moraju, znojavi, poluludi, lepljivi i smrdljivi, sa izrazom pobesnelog tigra.

Docepah se kancelarije i klime, proklinjuci kao poslednja, skuvah kafu, izuh se bosa, pobacah sa sebe sve sem majice i suknjice, tek da ne ostanem gola, pokvasih kosu i resih: dok ovaj talas pakla ne prodje – ja ne radim nista. Jel vam jasno? Moze i da se zarati, moze na jupiteru da nikne trava, i Ricard Gir da dodje da me zaprosi…ja – jok!

Sve do podneva mirno. Ni telefon da zazvoni. Nije bre ljudima ni do njih. Klima odvrnuta na +17, pa mi lepo, skoro i ‘ladno, kolege i ja picimo remi. Lepota!

Negde iza podneva zazvoni. Trgosmo se.

– Cao ljubavi, sta se radi, kako podnosis…?

Obli me znoj. Moj stari drugar, volim ga kao brata, ali i pretpostavljeni. Kada on pozove i kaze „cao ljubavi“, bolje odmah da idem da se ubijem. Samo da izaberem u koju cu od ove tri reke da skocim, za sve druge nacine mi je vrucina bre!

– Dolazim u Donji Milanovac na tri dana, trebas mi ti i jos troje, da zavrsimo to i to.

– Jesi li ti poludeo, na primer?! Kakav bre D.Milanovac covece, skote, vidis da cemo poumirati na ovih cetres i kusur?

– Ma ‘ajde, kazu 37 je, pise u novinama.

– Aha, i na tarabi pise pa moz’ da polomis k…. ako poverujes. Uostalom zovi Z…ce, Milanovac pripada njima.

– Ma znam duso…(jao – to ja na duso jaucem)…ali ti i ja cemo to za cas, znas da volim s tobom da radim…la,la,la…i tako…ddd…i posle…ddd…i onda…ja…ti…i, evo, da bi nam bilo lakse povescu i N., ona ce…ddd…znas mlada je, neka malo oseti teren.

Lele, lele, lele; malo su ove tri reke, da mi je jos neka blizu, jebo te onaj ko te prvi sretne, i tebe, i N, i posao, i teren…

Kolege tutanj. Svaki u svoju kancelariju,  najednom u neodloznom poslu.

Aha, znaci ja moram. Ok. Ja, ti, ti, ti, ti i ti, krece se ujutru u 6, hocu da stignem pre vrucine ziva, ali i obucena; posle toga, dragom nam i milom pretpostavljenom, moze samo da stigne gola Maja sa mojim likom. A sada – svi kuci. Da se spakujemo, pozdravimo i ostavimo napismeno sta kome, u slucaju… ko prezivi tri sledeca dana, neka se povremeno seti onih koji nisu.

– On je rekao cetvoro, javi se neko hrabar.

– Aha, jeste, a ja kazem ovako. On se razume u nas kraj kao Cucuk Stana u umetnicko klizanje sa sve umjetnickim dojmom!

……………

Skupismo se u hotelu „Lepenski vir“. Fino drustvo, nas sestoro i njih cetvoro iz Beograda. Svi hukcemo i pokusavamo da olaksamo sebi muke od vrucine. Hotel u raspadanju. Nije ni cudo kada ga je poslednji put renovirala Marija Terezija. Hrana hladna, pice vruce…ma milina jedna…leda nema trenutno, ih, posle ce ga biti, sta ima da brinemo…horor.

Prvo radni sastanak. Da se dogovorimo sta ce ko. Sef nam, tj. Z, uzima rec: ja mislim…

– Cekaj. Nemoj da mislis. Ovo je nas teren, pa prvo slusaj – prekidam mu nit izlaganja.

N. klopara maskarom snazno nadrkanim trepavicama, na +milion, i cudi se kako se ja to ponasam prema milom nam i dragom i velikom… nije joj jasno sto se on smeska i cuti.

– Ovako: vi tamo za ovo, cekaju vas…oni onamo za ono, i njih cekaju, zakazala sam…ja sa svojom ekipom ovo. Dogovoreno? Tacka. ‘Ajmo. Dok ne zvizne zvezda. Ima li pitanja? Nema. Dobro, mozemo.

– Ej, cekaj, za kada da zakazem veceru?

– Aha, vecera je u 8, tu i tu, zakazano.

– Ma znam ja koga sam zvao, obozavam te!

– Da, i ja tebe, aj lav ju, skrsio k….dabogda i ni jedna ti se ne dala do veka.

– Zlotvore!

– Skote!

Hahahahahahaaaaaaaaaah…odosmo da radimo.

Advertisements

10 коментара »

  1. ja nekako nemam sta da dodam kad ti pises textove, sjajni su i prijaju mi 🙂

    Коментар од cika zajebant — фебруар 14, 2008 @ 7:24 pm | Одговор

  2. Hvala Z.

    Коментар од electrasdreams — фебруар 14, 2008 @ 7:35 pm | Одговор

  3. ti to tako majstorski napises i opises, i ja vec krenem da se znojim na -6c, i sve mi nesto vruce…..
    i podsetime na proslo leto kod kuce na +48, jedva sam prezivela….daleko bilo…. 🙂
    pozz

    Коментар од sarahstory — фебруар 14, 2008 @ 8:39 pm | Одговор

  4. E nemaš pojma kolko mi je milo što je napolju sad -2 😀
    Poslednji put sam bila u Donjem Milanovcu i u LV pre 11 godina. I tad je bio u haosu 😦

    Коментар од Suske — фебруар 14, 2008 @ 8:46 pm | Одговор

  5. Jel mogu da predvidim sledeća dva dana?Popizdela si i skočila u Dunav?Šalim se, izvanredno, jedva čekam nastavak!

    Коментар од punky26 — фебруар 14, 2008 @ 9:33 pm | Одговор

  6. Punky, daleko bilo….pu, pu, pu 😀

    Коментар од zihernadla — фебруар 14, 2008 @ 10:10 pm | Одговор

  7. …cekam nastavak…

    Коментар од Deda — фебруар 14, 2008 @ 10:26 pm | Одговор

  8. ja jedva cekam da cujem kako je bilo na veceri

    Коментар од makarone — фебруар 14, 2008 @ 10:27 pm | Одговор

  9. I ja kažem, daleko bilo! 😉

    Коментар од punky26 — фебруар 14, 2008 @ 10:46 pm | Одговор

  10. Hm,nema jos nastavka ? A taman sam teo da cutim jer mi lepo ovdi 🙂

    Коментар од Zmajcek — фебруар 15, 2008 @ 10:14 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: