Electrasdreams’s Weblog

март 24, 2008

Ajde

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 1:05 am

Mart vec polako /ili brzo/ izmice, a niko da nastavi sa dogovorom za nocobdijisanje u kafani.

Onoliko prijavljenih, a sada nista? Jel’ vi mislite da je to u redu i da ce tako da moze?

Malo cvrc da ce da moze!

Pomocnik i PR mi zatajili. Oni ce se prepoznati vec koji su, osim ako ih nije drmnula fascinacija toliko da su poboravili sta, gde, kako, kada………..

Nemoj bre da raspisem nove izbore za te funkcije. Cuvajte fotelje kada su vam date!

Jedino Orphiju opravdavam izostanke, ali i njemu je dosta bilo lenstvovanja, tek da se zna.

Ocekujem revnost za ovako ozbiljan zadatak.

Molim sve posetioce ovog posta da se drze iskljucivo teme o kojoj je pisano. Bez zurke ovde, molim…samo moz’ da se dodje na zurku za neki astal sa kariranim /ili na cvece/ stolnjakom. Orphi, ceka li ta rakija jos ili je, u nastupu neke nepredvidjene inspiracije, popivena?

Sva „cak odande“ u ranije pominjanim dogovorima cekaju.

Izvolite.

Advertisements

март 19, 2008

Dan

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 6:07 pm

Danas sam imala fascinantan dan.

Uspela sam da odem na teren i zavrsim posao.

Po povratku da shvatim da sam ono od juce sjebala pa cu morati ponovo da odradim.

Da se  onesvestim /na kratko do duse/, jer mi je uzasno pao pritisak, a i secer valjda.

To zato sto nisam jela ceo dan.

Nisam jela jer sam jutros, dok sam se oblacila za posao, dosla do zakljucka da mi guzica poprima nezeljene gabarite, pa k’o velim:“ daj da to resim za jedan ceo dan“, to valjda moze.

Tako dronjava, dodjoh kuci, skuvah kafu da se povratim, i prosuh puno lonce mojih ruku delo.

Sada ovo pisem dok se kuva druga kafa, psujem kao kocijas i ne znam da li da placem ili da se smejem?!

март 14, 2008

Orgazam

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 5:13 pm

– Ijaooooooooooooo, od kada te nisam videla, maco, sto si lepa, ma kao devojcica, srece mi, ma zabole te, ti znas kako treba, mogu samo da te mrze, jel’si jos tamo?, pa jesi zasto ne bi bila, jao cula sam, sjajno, bas mi je drago, a dete, srce moje, kako je? Dobro dabome, jao, sladak mi je uvek bio, znam da si bila, jao, fantasticno, ma ti si carica, znam ja tebe, a sto imas liniju???, ma kazem ja, to ti i pricam, znas Radu?, ma Pera je pretukao, jao uzas, tako jajarski, ma grozno, sada ga tuzi, izbacila ga iz kuce, jao, uvek sam volela tvoje nokte, sjajno!,ma da, ja se aktivirala, bila sam malo ljuta, ali sta cu, moji su, kais ti je bas svetski, ma sva si mi kao bombonica, jadan sta mu rade, zar je on to zasluzio, cudo koliko smo mi nezahvalni, ma pusti, bas sam razocarana, sto ne svratis, bas sam te se uzelela………………

– Ijaooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo!

Udahni bre zeno, astmu ces dobiti, mislim u sebi i usput se pitam gde sam to jos i gde sam bila, gde to da svratim i zasto kada do sada nisam nikada, koja Rada, jebem li ga…ko da pohvata i razjasni ko, gde, sta, kako…?

– Zdravo, i ti si Boga mi, skockana, kao za svecanost. Do duse, tek je podne, ali bas dobro izgledas, a oci mi vec opasno sevaju i pokusavaju da prepoznaju momenat za bezbedno odlazenje…ma do bestraga, bre.

– Jao, pa meni i jeste svecanost danas! Tako sam uzbudjena, ne mogu da ti opisem, i srecna, bas fantasticno, ma neka vidi svet ko smo mi……i kud pitah, crkla dabogda?

Cutim i gledam. Lepa zena, rasna, crnka, krupne oci blistaju, nasminkana, doterana, minimalisticko crno joj bas dobro pristaje. Dobro „izvajane“ noge u visokim stiklama bas su prizor za gledanje. Uzbudjenje evidentno, zaneseno gleda negde mimo mene, te iste noge, cini mi se skuplja, zateze  listove…

Pocinje da me spopada smeh, koji jedva obuzdavam, na pomisao da izgleda kao zadovoljna zena kojoj se bas tu i sada dogodio orgazam.

– Zasto? – uspeh da progovorim.

– Ijaoooooooooo, kako bre zasto? Pa znas da danas Putinu i Aleksejevu dodeljujemo povelje pocasnih gradjana nase Opstine!

– A, znam.

– Znas?!!! I nista? Ccccccccccc, ja stvarno ne mogu da te razumem ponekad. Tako si mi draga, a vidi, ni dotaklo te nije izgleda……………………..

Osetih krivicu, pa kajanje. Iskreno i duboko.

Jebote, pa ja sam frigidna!

Ima li leka tome?

Create a free website or blog at WordPress.com.