Electrasdreams’s Weblog

јун 22, 2008

Dal’ da poludim???

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:55 pm

Odavno vise ne mislim da je neko umro kada mi zazvoni telefon u pola cetri ujutru. Ne skacem izbezumljena, spremna da padnem u ocajanje cim izgovorim ono cuveno „molim“; cuj molim, Bozemeprosti da molim da me neko zove u to doba.  Ma jok! Digla ruke.

Neki zovu jer im se jede vruca pogaca da uguse u sebe strpane maligane, neki da pitaju sta radim, neki da odslusam plakanje zbog toga sto ih je on/ona ostavio bas sada kada je bilo sve ok, neki da procaskaju o tome kako ih boli bas tu, ispod rebara, desno, pa da pitaju da nije mozda srce, a?…ili mozda bubreg, ne daj Boze, neki da zatraze savet za najbezbolniji nacin samoubistva…i tako, svasta ljudima pada na pamet u pola cetri ujutru, a to zahteva trenutnu i efikasnu intervenciju.

Oguglalo se, otupelo, naviklo…kako god.

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr…………3h 10min, kaze meni moj satic.

– Molim, uvek se zajebem, sta cu?!

– Zeno, dal’ si umrla, zvonim citavu vecnost, ljutiti glasic, ljubi ga majka, sisti kao parna lokomotiva.

– Kazi mili, tek sto sam zaspala, zato valjda nisam odmah cula.

– Pa da, nisi, spavas, a sto cu ja da crknem, tebe bas briga.

– Iju dete, sto da crknes pobogu?!

– Kako bre sto, jel’ znas da kroz koji sat imam ispit? Na cemu si bre?

– Znam, naravno, a sto i ti ne spavas, kako ces na ispit izbecen?

– Nije tebi lako, trema me ubi, ‘ocu da poludim.

– Ih, trema, ma ‘ajde, zasto to sebi dozvoljavas, ma bice sve u redu, bla,bla,bla, drobim ne bi li ga smirila i privolela da malo odspava.

– Joj, Boze, kako bre ne razumes, mislis da mi je lako.

– Znam da nije, nikome nije lako na pocetku, tako je i meni bilo, ali navici ces se, videces. U januaru nisi toliko panicio, zasto sada?

– Ma ti nisi normalna. Kako bre mozes da uporedjujes tvoje studiranje sa ovim sada, nemas pojma koliko je zajebano.

– Nemam… pocinjem i ja da sistim…potpuno razbudjena i spremna da udavim. Ne luduj, aha, mnogo je tesko uciti sa slajdova sa par recenica pored i po nekim zadatkom jebem ti Bolonju da ti jebem nosi se bre vama je danas tesko sto ste zivi a kamo li nesto drugo jer ja sada zbog tvojih ispita treba ziva u grob da legnem i da umrem da bi se solidarisala sa tvojom „mukom“ sta bre pizdis ako ti je toliko tesko batali pa idi da kopas kanale ili cuvaj ovce svaki je posao dobar  ‘oces ja da izlazim na ispite sta ‘oces bre kazi sve ce majka da ucini ne uci se 20 minuta dnevno ja sam ucila satima iz knjizurina koje ne mozes ni da zamislis sve vam je sazvakano pa vam je i to tesko uostalom tesko ti je zbog tebe ja sam svoje obavila cuj tesko a nije ti tesko da satima drkas po igricama kao neko dete ucuti da ti ne dodjem zgazicu te…………

Tresak slusalice zaglunu mi gluvo praskozorje, al’ da zaspim ponovo, nece da moze.

Na posao sam stigla izbecena. Ma lako je meni, znam, sta je posao u odnosu na studiranje. Ovo danas, zajebano. Uh, milu li ti pilulu detinju, samo da dodjem i da te se docepam.

Podne, vrucina, spava mi se, glava boli pa razbija…

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

– Mala, osmica!

– Mars stoko, bas me briga…tras slusalicom, da mu bar malo zaglunem makar podne.

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

– Ej, debelice, nemoj se ljutis na sina jedinca, na cedo tvoje, kupicu ti sladoled, majke mi, ljubim teeeeeeeeeeeeeee, odo da se i ja ubijem od sladoleda, zasluzio sam jebote! Cmok, cmok, cmok, volim te…ma dobro, znam da i ti mene volis i kada te ispizdim, caoooooooooooooo! Tutututututttuuu

Strvina mala, platice mi.

Блог на WordPress.com.