Electrasdreams’s Weblog

октобар 15, 2008

Odakle da pocnem?

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:19 pm

Od pocetka? Ma bih ja, ali gde bese pocetak, ko ce zapamtiti?

Cini mi se da odavno nisam imala ovako grozno leto.

Radila sam kao stoka danonocno jer sam uglavnom bila sama, kolega kojekuda, na putesestvijima raznim, a posao se samo umnozavao kao, bozemeprosti, multilevel. Da crknem. Guzicu iz auta nisam vadila.

Onda me isposnalazilo kojesta, pisah o tome. Jedva ostah normalna i jedva se pribrah.

Taman pomislih odahnucu, ali nekoga, koga mnogo volim, snadjose belaji, jedan za drugim, odmotalo se pa se samo nadovezuje…i ja se izbezumih nanovo. Normalno, kada nekoga volite sve njegove sjebanosti su i vase.

Ma ni do cega mi nije bilo.  Potpuno otupela, samo sam radila i radila kao robot i u letu resavala jedno po jedno. Cinilo mi se da nikada lose nece prestati.

Jedino me ljubi ga majka obradova. Dade godinu usput razumevajuci sve moje besove i tuge, boreci se sa milion majstora pri nadogradnji zgrade i stana, sa  idiotskim prosvetnim zakonima i nedojebanostima…cutao, ucio, razumevao i sklanjao mi se ispred pobesnelog nosa koliko god je mogao. Dobro, ponekad me ispizdeo u 3 i 10 ujutru, ali samo ponekad.

Izgurah kojesta i konacno, pocetkom avgusta, poce da mi se smesi godisnji odmor. Kolega se skrasio, preuzeo deo obaveza, lepota! Mogla sam da pravim planove da mozgu, dusi i snazi dam oduska.

Ali?

Ma uvek postoji, crklo dabogda!

Lezim tako nocu, san nesto nije u harmoniji sa mnom, nemam pojma zasto, do sada smo uvek bili najbolji drugari. Stvarno mi je bio najbolji prijatelj. Gde god da se spustim, ja mogu da spavam. Lezeci, sedeci, stojeci…u kolima, na grani, u hodu…samo ako mi se spava i ako sam umorna. Nije bilo vazno gde mi je dupe a gde glava, samo zatvorim oci i vec kao da sam, ne daj Boze, umrla. Da li tutnji, urla, grmi…ma nemam pojma. Spavam!

Sta mi je sada, nikako da skontam. Umorna, sazvakana i fizicki i psihicki, ali san jok. Kao da se moj najveci prijatelj mnooooooooogo naljutio na mene? I moli, i kumi, i cvili, i broj ovce, i ovce broje mene…i nista. Uh dadu ti hohstaplersku, umilostivi se bre! Ne haje.

A misli, sve neke nebulozne da gore ne moze biti. Fuj!

E, pa kada vec mislim, ‘ajde da to bude nesto pametno. I bi.

Cangaraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Znam sta ce da me povrati!

SELIDBA!

Da razbijem i oteram sve malere. Da se fizicki skrsim, toliko, da nisam u stanju da mislim ni o cemu. Da promenim zidove, dvoriste, komsiluk, ulicu, nacin, boje…

Moram da priznam da sam, sasvim slucajno, vec osacovala ali odmah i oterala sebe u tamo, vec znate gde, ali nesan mi  dozva misli ponovo. Zamisljeno – ucinjeno. Ustadoh lepo, zora vec bese, i poceh da pakujem. Pa sta, i onako ne mogu da spavam?

Uh, zadovoljstva li!

Nikom nista ne govorim danima, samo kurvinski pakujem da se ne primeti, dok je moglo. Posle nemadoh kud. Rekoh i nastavih javno da pakujem. Svi su me do duse gledali zblanuto, ali niko nije komentarisao. Nisu ni morali. Odmahivanja glavom bila su dovoljno jasna. Ali, o selidbi obaska.

I o dogodovstinama obaska. Ovo samo onako, da kazem zasto me toliko nije bilo.

Sada sam kao nova!

Sve lose doslo i proslo.

Zivot daruje opet lepo.

Moj zivot.

Najvoljenija stvar na svetu.

Advertisements

16 коментара »

  1. A zamisli da si se baskarila na nekoj jezivoj plazi, sa nekim jezivim koktelom. Pa grozota od talasa i zricaka, vreo pesak, lezaljka i branosunc, bljak :mrgreen: Ovako si privredjivala za firmu, koja zna da vrati vrednima, vidla sveta,vatala zivot za rep i usi. Malo li je.

    Коментар од bubazlatica — октобар 15, 2008 @ 11:40 pm | Одговор

  2. koja zna da vrati vrednima,

    Hahahahahahahahaaaaaaaaa, luda zeno! Obozavam te!

    Коментар од electrasdreams — октобар 15, 2008 @ 11:49 pm | Одговор

  3. zeljno cekamo nastavak 🙂

    Коментар од Cika Z — октобар 16, 2008 @ 10:33 am | Одговор

  4. Znači selidba je bila u pitanju?

    Коментар од Punky — октобар 16, 2008 @ 11:55 am | Одговор

  5. sve je dobro kad se dobro svrsi.

    Коментар од Zmajcek — октобар 16, 2008 @ 12:13 pm | Одговор

  6. Sledeci put skokaj bensedin ili nesto slicno, pa spavaj a ne svasta smisljas 😉

    Коментар од zelenavrata — октобар 16, 2008 @ 2:33 pm | Одговор

  7. Ma dobro kad je sad stigao i net, inače sam se, iskreno, bila zabrinula za tebe 😉
    Pozdrav za „ljubi ga majka“. Zna dete kad treba da bude najbolje 😀

    Коментар од Suske — октобар 16, 2008 @ 3:39 pm | Одговор

  8. Trebala si ovaj post da nazoveš „Seobe“….

    Коментар од Punky — октобар 16, 2008 @ 5:06 pm | Одговор

  9. selidbe su divna stvar…to su najlepše stvari koje su mi se dešavale…desetak puta 😕

    Коментар од zihernadla — октобар 16, 2008 @ 7:16 pm | Одговор

  10. Konacno da si i ti zivnula i da ti je svanulo. Drago mi je za tvoje dete, jer znam taj osecaj, posto je i moja cerka ocistila prvu godinu faksa. Zadnji put sam se selila pre deset godina. Dobra sam u organizaciji pakovanja i selidbe. Sleduje mi jos jedna, da podelim deci stan a ja odoh u garsonjeru u Starackom domu, ali tek za 4 godine. Jedva cekam da nam opises ostale dogodovstine.

    Коментар од Duda — октобар 16, 2008 @ 7:31 pm | Одговор

  11. Nije ovo dovoljno, ocu jos da pises o svemu…
    Kad se ispraznis, ima da spavas kao beba…
    Definitivno ti nije bilo lako, ali si uspela da uradis sve sto ti san na javi dao…

    Коментар од DEDA — октобар 16, 2008 @ 7:32 pm | Одговор

  12. Dabome da ‘ocu. A ja vec odavno spavam kao beba. Sada mi je sve potaman.

    Коментар од electrasdreams — октобар 16, 2008 @ 7:46 pm | Одговор

  13. ..o radosti… neka su se sve kockice konacno poslagale….
    vdim vec si orna za pisanje i jedva cekam…a kad procitam ovo“ dadu mu j…,“ odma kao da sam kod kuce… 😉
    pozzzzz

    Коментар од sarah — октобар 16, 2008 @ 8:19 pm | Одговор

  14. hehe, e pa nek je sa srećom u novom stanu 🙂

    Коментар од drveniadvokat — октобар 16, 2008 @ 9:15 pm | Одговор

  15. I ja kad više ne znam šta ću sa sobom, preselim se. Baš volim! 😀

    Коментар од Charolija — октобар 16, 2008 @ 11:22 pm | Одговор

  16. I ja sam tako jednom kad nista nisam mogla da promenim sve spakovala i preselila se…

    samo ja sam to zvala – menjam pogled kroz prozor 😀

    Srecno!

    Коментар од mahlat — октобар 17, 2008 @ 7:09 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: