Electrasdreams’s Weblog

октобар 17, 2008

I posle kazu sudbina ne postoji. ?

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:09 am

Stisla me muka, pa ne pusta. Traje to vec. Napolju + milion, sa mnom sedi moj prijatelj, moja dusa, utucen, tuzan, sjeban. Vec duze vremena sve mu ide naopako, glavu da digne ne moze, a sada jos jedna muka. Mora za sebe i svoje da nadje stan u roku od odmah jer se gazda kuce u kojoj zive vratio iz gastarbajtovanja i hoce da dovrsava kucu smesta i sada. Za dve nedelje da se isele, a majstore doveo odmah, iskopali i razrovali sve. Poceli bas od dela gde oni stanuju.

Svaki pogled na njega mi otkine parce srca, da se ugusim bre! A oboje za ne pogledati.

Lupetam, tesim, pricam budalastine iako znam da su to, svako popodne idemo gradom, trazimo, prevrcemo oglase, ne skidamo se sa telefona. Zovem sve zive koje poznajem, i one druge sa kojima se cujem jednom u sto godina.

Naci stan za tako kratko vreme, a da ti odgovra bas sve, prilicno je nemoguca misija. On gubi snagu, volju, puca…ja guram, teram, zvocam, vicem, placem, smejem se, psujem…uporna kao mazga i tvrdim hrabro da ce sve biti u redu, uostalom, kod mene ce, ako bas ne nadjemo za zadato vreme.

Cekamo kod mene da zadje sunce, da se onih + milion spusti za koji stepen pa da krenemo u potragu. Za to vreme, moj rokovnik sa telefonima ispred mene, pa redom, da nekoga ne propustim ili ne zaboravim.

………………………………

-Cao doktorke!

/ tako u ovom kraju oslovljavaju zene Dr./

– Sta radis bela, elektra ovde.

– Nista, znam da si ti, prilicno mrtvim glasom dobijam odgovor.

– Izvini, da li sam te probudila mozda?

– Nisi, kazi.

Zvuci mi strano i nepoznato, moja drugarica koju obozavam i koja je najveci zajebant na svetu, zvonkog glasa i smeha uvek. Pocinjem da mislim da sa njom nesto nije u redu, da se ko zna sta desilo, ne smem da pitam.

– Verice, jesi li to ti? Zvucis kao da te moj poziv s k…. skinuo, pokusavam da se zezam.

– Jesam, ja sam, sta ti je?

– Pa sta ti je to sa glasom? Da li se dogodilo nesto ili si promukla?

– Ma jok, nije mi nista, kazi. Kako si ti?

–  Nikako, vrucina me ubi, posao gazi, muka pritisla…pricam i prevrcem po mozgu s kime li to razgovaram? Ne znam vise ni o cemu pricam niti slusam sta ona prica, samo slusam glas. Ma poznat mi je u bozju mater, ali sta vredi, ne znam! – Da, dete mi je dobro, aha, u Beogradu je, pa da, vec studira, brzo prodje vreme, ma ne, tek je prva godina….da, ja jos uvek na dve strane, vidim ja da je to neko od onih jednom u sto godina? Ma ne, nisam, aha hocu…- ijao!!!!!

– Idi bre u kurac, pa uopste tebe nisam zvala!  Sinu munja konacno, razabrah ko je. Zvala sam Vericu D.

– Ma ko te je.. sto me nisi zvala, sada pricaj sa mnom! A ja mislim, vidi ludaca, sta li me zajebava?

– hahahahahaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

– Ej, kada sam te vec zvala, ‘ajd’ da te pitam, znas li nekog ko izdaje stan, kucu, sta god? Treba mi hitno.

– Za tebe?

– Ne, za mog dobrog prijatelja.

– Znam. Pa ja imam.

– Sta bre imas?

– Vidi budale, pa dole u gradu, imam maminu kucu za izdavanje, prodaju, sta god. Sta se pravis blesava?

– Jesi li ti luda, odakle sam ja to mogla da znam?

– U centru bre, sta ti je?

– Pobogu, ok, kada mogu da vidim? Koliko je kvadrata, koliko prostorija, koja cena, struja, grejanje……………….

– Ej, manijaku, dodji pa sve vidi. Kada hoces, samo javi da ponesem kljuc.

_ Sutra?

– Ok, sutra, cao.

…………………………………………

Sam centar. Kuca kao iz bajke, starinska, dvoriste puno cveca i drveca. Samo, spolja ne uliva nadu da je unutra prostrana, nesto mi niska. Ali skockana. Ispred jos jedan stan, ovaj njen malo uvucen sa platoom ispred umesto terase, a kod samih ulaznih vrata raskosna tresnja pravi hladovinu, sveze okrecena u moju omiljenu boju. Ona prica, prica, ne staje, a ja ne cujem nista.

Udjosmo unutra i ja se zabezeknuh. Prostor boli glava, nekih sezdesetak kvadrata, sve sredjeno, renovirano, blista.

Izmedju kuce i mene, smesta, prepoznavanje  . Osetih neku dobru energiju. Ja sam jako osetljiva na to i to mi je jako vazno. Taj prvi osecaj koji prostor izazove. Znate ono, kada negde udjete i jedva cekate da izadjete? A ovo? Udjete i zauvek bi tu ostali.

Prva pomisao mi je bila da je to za njih nedovoljan prostor, ali rekoh da cu ga dovesti da vidi. I na tome ostade.

Odoh na posao ali kuca mi ne izlazi iz glave.

– Mirna, kretenu, ni ne pomisljaj…svadjam se sama sa  sobom, u sebi naravno, ali koncentracija ceo dan otisla nekuda. Cuj, nekuda.

Tako danima. Prioritet, naci za njega, ali mi ova ne da mira. Necu da priznam dabome, svadjam se sa sobom i dan i noc, pa u krug.

U jednom trenutku, bojazljivo pitah ljubi ga majka sta misli o, na primer,selidbi?

– Mala, kada si pocela?

– Sta?

– Da se drogiras, zeno?  Odmah igla, a?

– Mars bre stoko, lepo te pitam?

– Mislim da si odlepila, eto to mislim.

Zalupih slusalicu, smrtno uvredjena.

Ono jeste, u pravu je. Nisam bas sva svoja. Necu, dabome, samo pitam, tek onako.

……………………………….

Ubrzo moja dusa prijateljska resi problem. Selidba, ludnica, umor i sve uz to sto ide.

Kroz nedelju dana, mene nesan i ona zora nagnase na tajno pakovanje, tek onako, za bezveze.

Kada sam mu rekla, coveka da slog strefi!

Zakuni se da me ne zajebavas.Boze, jos me sve boli i od moje selidbe.

Sazali se valjda na moj blagoteleci, razocaran pogled, pa brze- bolje rece: „ma zacas cemo mi to, ne brini“.

I bi zacas.

Rezultat svega: ja 6 kg laksa, obnevidela od umora, rascupana, izgrebana, izubijana, poluluda…ali zadovoljna. Skroz.

Cak sam uspela da otmem nedelju dana i odem na odmor.

Sama, cuteci, spavajuci…pored vode, u zelenilu.

San mi ponovo postade najbolji prijatelj.

I osmeh.

Od tada sve krete na bolje. I meni, i njemu.

Zaboravih da kazem, u komsiluku smo. Tako se pogodilo. Deli nas nekoliko kuca.

A ljubi ga majka?  Izmedju njega i kuce – ljubav na odmah.

I posle kazu da sudbina ne postoji???

Advertisements

15 коментара »

  1. Pa valjda postoji 😀

    a postoji i ljubav na prvi pogled 😀

    Коментар од mahlat — октобар 17, 2008 @ 7:06 am | Одговор

  2. Znaš kako kažu „Nije kom’ rečeno, nego kom’ suđeno.“

    Dobro je, isplatile se muke i nerviranja. Uživaj sad u svom domu 😀

    Коментар од Suske — октобар 17, 2008 @ 7:55 am | Одговор

  3. …sto ja volim zelenilo……
    vidis, namuci se ti , al sad sve pase…..
    znaci pijemo kafu u basti ispod tresnje…. 😉

    Коментар од sarah — октобар 17, 2008 @ 8:11 am | Одговор

  4. Joj sto volem da te citam, kao i Mahlat, Zihernadlu i jos neke… Ekstra.
    A jos vise mi milo sto citam lepe stvari. Ako si ti izubijana, mrsavija, premorena, ako…
    Kad covek ima prelep osecaj i iz prve se skocka sa kucom, ili nekom stvarcicom, onda to nema cenu…
    SUPER !!!

    Коментар од DEDA — октобар 17, 2008 @ 12:51 pm | Одговор

  5. Sto ja volim lude zene i odlucne pojma nemas.

    Коментар од Zmajcek — октобар 17, 2008 @ 2:40 pm | Одговор

  6. @ mahlat, dabome.

    @ suske, uzivam, jasta, posle onoliko hakanja, ne moze drugacije.

    @ sarah, pijemo, ali sledeci put obavezno. A da ti kazem pravo, koliko nas je
    kojima rekose da smo nedojebane, moz’ da napravimo zurku ne bi li nas neko dojebao, A? Ovo pitam i mahlat???

    @ deda, hvala za dopadanje. Bilo i mnogo ruznih i strasnih, ali necu o tome.

    @ zmajcek, Luda ludita dabome, ali neka sam ja ziva i zdrava.

    Коментар од electrasdreams — октобар 17, 2008 @ 3:32 pm | Одговор

  7. i dalje cekam nastavak 3 i 4 mada rasplet znam 🙂

    Коментар од Cika Z — октобар 17, 2008 @ 8:33 pm | Одговор

  8. Volim sto ti se zelja ispunila! Meni nije i nece a zelela sam kucu, ceo zivot. Taj tip sam. Dvoristance, cvecance, čupni travku, zalij cveće, sedi, uzivaj, popij kaficu sam, ili kako zelis. A tacno sam znala kakvu zelim. Videla je i bila u njoj u Osijeku, kod prijatelja. Na zalost, bomba je unistila, a prijatelji se rasuli po svetu. Zelja ostala, ali ko zna, mozda na onom drugom svetu.

    Коментар од Duda — октобар 17, 2008 @ 9:24 pm | Одговор

  9. Sad da zoves na kafu dok je lepo vreme, da divanimo pod drvcetom. Mene tek cekaju te slatke muke preseljavanja, ako sve bude kako treba.

    Коментар од bubazlatica — октобар 17, 2008 @ 10:53 pm | Одговор

  10. Nema ništa lepše nego kada se useliš u nov prostor, koji ti je baš onako legao. Uživaj. 🙂

    Коментар од Charolija — октобар 17, 2008 @ 11:10 pm | Одговор

  11. Ko kaze da sudbina ne postoji?
    Probaj jos i da cetujes, ko zna? 😉
    Drago mi je da si zadovoljna i da si ispunila svoj san, uzivaj 🙂

    Коментар од zelenavrata — октобар 17, 2008 @ 11:35 pm | Одговор

  12. Samo da ti pozelim srecno useljenje, a sad odoh da ostavim komentar i na sledeci post :)))

    Коментар од IvanB. — октобар 19, 2008 @ 8:31 pm | Одговор

  13. @Z, aha, samo moras da cekas

    @Dudo, man’ se onog sveta

    @Bubo, dolazi odmah, jos je lepo i toplo. Samo javni da te cekam i da nisam u nekoj vukojebini terenskoj. Doiti shap i ajde.
    Zelim ti snagu i savetujem da nakon selidbe sacekas sa kacenjem ogledala. Veruj na rec.

    @Zelena, hvala, a za catovanje cek da vratim kilazu.

    @Car, hvala.

    @Ivane i tebi hvala.

    Коментар од electrasdreams — октобар 19, 2008 @ 9:04 pm | Одговор

  14. A, ja treba da krečim, tako ispalo tek sada, biće k’o za selidbu. A posle žurka.. 😆

    Коментар од makarone — октобар 24, 2008 @ 10:20 pm | Одговор

  15. Vazi dabome.

    Коментар од electrasdreams — октобар 24, 2008 @ 10:57 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: