Electrasdreams’s Weblog

октобар 24, 2008

Sirotinjo, i Bogu si teska

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:44 pm

Mom ocu mora da je bilo bas zabavno kada me je pravio? Ili je zurio, izmedju dva sluzbena puta, pa me nije dopravio? Ili od siline ekstaze, nije imao kada da misli sta radi?  Ili, ima tu vazdan tih ili, ali ‘ajd da ne  zanovetam mnogo.

Napravi me ovakvu, pa sada sta je, tu je.

A nije bas da skroz nisam ljuta. Jesam malo.

Skratio me i u visinu i u sirinu, smandrljao to kako god, ama nije se potrudio ni zelene oci da imam, a volim. Ni plavu kosu, ni sise bar broj 5, ni noge od metaripo.

Jedino, to ja ne tvrdim nego mi drugi govore a ja na kraju i poverovah, malo vise se potrudio oko unutrasnjih organa. Ne znam koliko je to istinito, ali kazu mi, da se potrudio malo vise oko mozga, srca, duse i ostalih nekih tricarija. Stomak mi napravi  najotpornijim. Sta taj moze da podnese, cudo jedno!

A ni na karakteru nije bas poradio, pa ispadoh pusta, besna, nadrkana, sa jezicinom odavde cak do tamo…

Da kazem, da lanem…da lanem pa makar crkla.

Grad u kome zivim poznat je po buvljaku. Kazu, jedan od najvecih u Srbiji.

Nikada ne idem na buvljak. Ne zato sto mi je ispod casti, nego se ne snalazim tamo. Nista ja u onoj guzvi ne mogu da vidim. Muvaju te, gaze te po tek ociscenim cipelama, redovno sjebes carape „Glamur“, otimaju ti iz ruku ono sto si uzeo da vidis…psuju te, a, bogami, desi ti se da ostanes bez novcanika, mobilnog, gajke na mantilu. Ako nisi u dobroj kondiciji, svasta moze da ti se desi, pa da ostanes i bez oka od tek kupljene garnise za zavesu i prebacene preko necijeg ramena. Ja ovako nedopravljena, u visinu mislim, redovno pogubim onog sa kime idem. Jok, nije to za mene.  Odavno sam prestala i da slusam dogodovstine sa buvljaka. Kada neko i pokusa da mi nesto isprica, odmahnem rukom i promenim temu.

Ali?

Negde od letos, poceh da primecujem da moje sugradjanke sve vise nose firmiranu odecu. I razumeju se u brendove k’o da su na kursu bile. Ovako smlacena i brljiva, vecito u jurnjavi, konstatujem i zaboravim. Ali, sve vise pada u oci da po ulicama hodaju Zara, Beneton, Fere, Sisli, Versace, Bos, Pjacoti…i to bas oni u originalu.

Jebote, ne pijem, jedino me mozda Celzijus opalio pa mi se prividja, nema toliko ovde tajkuna, gazda, bosova, menadzera i ostalih modernih izmisljotina, a ni jedna bre radnja gde to moze da se kupi. Ovde   samo Kineza ima k’o kusih pasa, na svakom cosku.

I poceh da se raspitujem, crkla dabogda!

U pocetku na pitanja dobijah samo promrljavanja. Opet celzijus, mamicu mu napornu, mislim ja.

– Ama kupila sam na iskopinama, odbrusi mi jedna poznanica na sred ulice, sta se pravis blesava, svi zivi tamo idu. Tamo mozes da sretnes gospodje, doktorke, advokatice, sudije, bivse i po nekog sadasnjeg   ili pomocnika ministra, poslanike…ti kao da na Saturnu zivis, ma nemoj, fina si mi ti…..na pacavru me zena napravi.

U zemlju da propadnem od sramote sto ne znam sta su iskopine, jebote, samo za Viminacijum znam da je ovde.

Saznadoh ubrzo sta su iskopine i dogovorih se sa drugaricom da odem.

Bolje da sam vrat skrsila negde do tamo.

Iskopine su deo buvljaka gde se prodaju stare stvari. Znaci, pravi buvljak.

Cigani gastarbateri tu prodaju second hand robu donetu iz mile nam Evropske unije, iz zemlje u kojoj rade. Ne mozete ni da zamislite cega tu sve nema. Od gaca, bundi, medalja, bele tehnike… pa redom.

Posto je to neuredjen deo pijace, to su gomilcine na zemlji pa ako hoces Ferea ima da puzis na kolenima i da bucas. Dok ti ruke, ledja i noge ne otpadnu. Kazu, cene u pocetku bile smesne, a sada se i oni izvestili pa stalno dizu. Kada moze gas, sto ne bi mogao Fere ili Beneton ili Misoni? Ali, za 100-200 dinara, moz’ da nadjes i Diora licno.

Atmosfera, nezamisliva. Svi svakog znaju, prica se na glas, cenjka, tvrdi pazar, proba se na licu mesta osacovana roba… Oni, u gradu vidjeniji, rade to tiho i plaseci se da ce ih neko poznat videti, hodaju od gomile do gomile sa bradom na grudima, krijuci se iza velikih naocara za sunce. Bi mi zanimljivo u pocetku ali kako odmicah, stomak poce da mi se grci.

Pored jedne gomile, baka, jedva hoda, stoji i cvrsto drzi u ruci kucnu haljinu, ko zna koliko nosenu, zimsku, da joj bude toplo zimus, i moli da joj prodavac spusti cenu, makar malo, mnogo je to 50 dinara, meni mala penzija dete, a i za dedu bih nesto uzela…progutah knedlu, ali nemocna sam, na tom ostarelom licu ponos i tuga i strah, sve zajedno pomesano…da presvisnem. Prodjoh, da ne gledam.

– Tri parceta za 100 dinara, navali narode, odjekuje onom utrinom, a meni zeludac sve vise pri grlu, samo krzam pogledom one gomilcine, one mi se cere, cere…

– Peskiri, cist pamuk, klasa, po austrijskim bolnicama ne koriste ove tanke, kineske, ovo je ekstra roba, izvolite!…odjekuje od preko puta.

Na haubi jednog auta izlozena roba privuce mi paznju. Bogatstvo citavo, jebote! Pored nema nikoga. Prevrcem  srebrno prstenje, starinsko, vrhunske izrade, srebrne pojaseve, masivne, filigranske, koji su /nekada/ pridrzavali plisane suknje ispod libada srmom vezenih, gradskih gospodja i gazdarica, tepeluke, cigarspic, tabakera sa posvetom, srebrni ram nekom s ljubavlju poklonjen…makete automobila, oldtajmera, savrseno uradjene i, iz aviona se vidi, skupe… i osvrcem se da nadjem onoga sto prodaje, da pitam za cenu, iako vec znam da za takvo bogatstvo nemam para.

Odnekud se stvori covek, cutljiv, sagnute glave, jedva razumem sta govori.

– 15E, 30E, 50E… ja ne mogu da verujem da za onakve stvari trazi tako malo para pa pitam dva puta, pomislice covek da sam gluva kao top.

– Pobogu, zasto ovo prodajete tako jeftino?  Potpuno zgranuta pitam.

– Tek tada podize glavu i pogleda me.

– Eh, gospodjo, mislite da volim? Ja sam kolekcionar, godinama sam to sakupljao, a ima tu mnogo porodicnih stvari, ali…inzenjer, troje dece, porodica, ostao bez posla…

Povukla sam drugaricu za kraj kosulje i vukla je kao pseto ka izlazu,   molleci Boga da se ne strovalim tu i crknem.

Gospodo Vlast,

Nosila sam odecu, rucno izradjenu od paracinskih stofova kupljenim u Londonu

s ponosom setala bukle „Vucjanke“ iz Vucja kupljenog u Parizu

pamucne gace Beogradskog pamucnog kombinata

na stolu mi je bio stolnjak od NASEG damasta

nosila sam kozne cipele, rucno radjene kod „Kralja“ u Knez Mihajlovoj i kozne torbe „Moda“ Veliko Gradiste

Vikendom isla na kafu u Ohrid, U Milano po  Pjacotija i Ninu Rici, u Pariz po Lankom…

Hocu opet, crkli dabogda i kurac vam se osusio svima!

Hocu da mi dete vidi sve ono sto sam ja mogla, a nisam morala ni da kradem, ni da pljackam, ni da se prostituisem,  pardon, da budem sponzorusa, ni da budem turbofolk pevaljka…

Hocu, jel’ vam jasno?!

Advertisements

21 коментара »

  1. Aman, zeno… vazno je imati unutrasnje organe a ko j… spoljasne
    Nasmejala si me sa opisom iskopina i buvljaka… ali na kraju me onako sjeba do maksimuma…
    Oseca se koliko ti je tesko sve to palo, i koliko narod ma koliko cutao zali za nekim starim dobrim vremenima. Moci ce tvoje dete da vidi sve to, mozda i vise od toga, valjda ce i ovaj prokleti Balkan koji je natopljen krvlju jednom napokon biti ono sto je oduvek i bio, deo ovog sveta a ne crna rupa ili tacka evrope.

    Sistem vrednosti jeste nam na nivou nule, ali… ipak jos uvek imamo ono malo razuma pa mozemo da normalno funkcionisemo.

    Za mlad svet, ima nade, meni je zao one starice sto sti opisala kako stoji i kaze da nema para (a tacno je jer smo dosli do toga da nam mladez napusta zemlju, a starci ostaju da umiru gladni).

    Коментар од IvanB. — октобар 25, 2008 @ 12:51 am | Одговор

  2. Elektra
    Ocu i ja da moja deca prodju isto , da vide i da uzivaju … Ocu…
    Ma ima da ginem bre… A ginem ko lud… i nista..
    Ajd, tesim se jos mala deca, ali ide vreme, stasavaju za to NESTO…
    Mene nisi sjebala ovim postom. Ja sam sjeban odavno istinom.
    ,,Hocu opet, crkli dabogda i kurac vam se osusio svima!,,- ka Njegoseva da je… 😀

    Коментар од Sanja — октобар 25, 2008 @ 7:13 am | Одговор

  3. Ovo sam ja opet pogresio u linku…
    Deda se izvinjava zbog gornje komentara…potpisanog kao Sanja…
    Sanja=Deda=Sanja …

    Коментар од Deda — октобар 25, 2008 @ 10:07 am | Одговор

  4. Ja bi bio zadovoljan da moja deca vide bar polovinu onoga sto sam ja video i obilazio,ali po svemu sudeci tesko ce to biti ostvarljivo ali hocu bre.

    Коментар од Zmajcek — октобар 25, 2008 @ 10:24 am | Одговор

  5. Ima svačega da se nađe na tim buvljacima…

    Коментар од Punky — октобар 25, 2008 @ 2:17 pm | Одговор

  6. Lepa vremena behu: Vikendom ti dosadno, na voz do Sezane, tramvajem iz Vile Opicine do Trsta, kupis nesto krpica al ne preterano, opet ce ti biti dosadno. Zvala tetka iz Pariza, ma moze samo da se zavrsi skola. Leto Rovinj, Opatija, Pula, blizu Verona i POrdenone, sto imaju gilje da padnes na dupe. Eeeeee, sestro slatka, najvise od svega bi da moj mladunac obidje svet, oseti lepotu putovanja i druzenja sa nekim normalnijim svetom. Ovi sto treba na to da misle, svoju decu vec uveliko skoluju po svetu, za njih nista cudno, za nasu ih bas briga.

    Коментар од bubazlatica — октобар 25, 2008 @ 3:59 pm | Одговор

  7. Sve sam shvatila, prozivela i jedino mi odjekuje u glavi i citiram te;Hocu opet, crkli dabogda i kurac vam se osusio svima!
    Kopiral sam te mislim.

    Коментар од zelenavrata — октобар 25, 2008 @ 4:23 pm | Одговор

  8. Prvo – posle cu da zovem oca da ga nagrdim.

    Drugo – ni ja se ne snalazim po buvljacima.

    Trece – i ja sam osetljiva na sirotinju, onu pravu sirotinju, da cu da se raspozdim ako pocnem da pisem.

    Cetvrto, sezonski sam isla u Italiju po garderobu i to ne u Trst, i nosila obucu kupljenu u “Kralju“ .

    Peto – kurac im se osusio svima dabogda i na kraju otpao!

    Коментар од mahlat — октобар 25, 2008 @ 5:07 pm | Одговор

  9. Sve nas je snasla ona jevrejska: Da bog da imao pa nemao! Katastrofa! Moji su imali zlataru u onim divnim vremenima, kada smo mi za Madjarsku i Rumuniju i Bugarsku bili Evropa. Dolazili kod nas da pazare nakit. Od 1971.-72. pa nadalje, znamo dokle. I putovali vikendom po farke, madrasove cipele, dobar kais. Jebem im lebac, svima koji su nas sjebali. Dopunicu samo tvoju kletvu, a odnosi se na one p…e u vladi! I da bog da nemale to sto ovima treba da se osusi! Moje mladje dete sve zapeva, spomenem neko od mojih putovanja, od Las Vegasa, Spanije, Italije, Engleske, Nemacke… da se vise ne proseravam. Jebiga, daj nam boze pameti i strpljenja.

    Коментар од Duda — октобар 25, 2008 @ 5:09 pm | Одговор

  10. mogu da te zamislim, namontirala si se, uska `aljina, natrsavila si kosicu, turila puder i navukla stikle pa trk na buvljak po robu 🙂

    Коментар од Cika Z — октобар 25, 2008 @ 8:19 pm | Одговор

  11. @Ivan… drago mi je da mislis da za mlad svet ima nade. I ja verujem, da nije tako odmah bi prekratila muke.

    @Sanja=deda=Sanja… znam bre deda da si ti

    @Zmajcek…dace Bog ali ja bih vise volela da ljudi daju

    @Punky…ima, a najvise tuge.

    @Bubili…behu, to mi smeta. Ja bi da su.

    @zelena…ako

    @mahlat…da nismo familija?

    @Dudo…eh…

    @cikaZ…1. nisam se namontirala nego namindrosila
    2. nikada ne trsavim kosicu, uvek sam rascupana, tako volim
    3. stikle sam prinudjena da nosim ovako skracena
    4. puder, samo kada je celzijus u minusu
    i 5. a najvaznije, ne zajebavaj bre!

    Коментар од electrasdreams — октобар 25, 2008 @ 9:39 pm | Одговор

  12. Aman bre žene, nemo’ bre da kunete tako strašno. Taman posla da im se suši i da otpada, evo jedne slabije „dabogda im ni viagra ne pomogla“.

    Коментар од Suske — октобар 25, 2008 @ 10:49 pm | Одговор

  13. @Suske…a sta ako izmisle nesto novo? Onda dzaba kletva. Ipak su nase sigurnije, bre!

    Коментар од electrasdreams — октобар 25, 2008 @ 10:55 pm | Одговор

  14. Koji ce im kurac kad nemaju muda?

    Коментар од zelenavrata — октобар 26, 2008 @ 12:55 pm | Одговор

  15. Mozda smo familija, ko zna 😀

    bez zezanja sve to sa ove distance posmatram kao neki drugi zivot. I sad ne zivim lose ali zivim ograniceno, kupim dobre c izme ali ovde, putujem uglavnom mentalno jer bi mi za jedno turisticko putovanje tgrebalo odricanja a ja ne volim da se odricem, volim svaki dan da prozivim ne grceci se. I tako se ne grcim ali kako rekoh ograniceno. Tu sam gde sam…

    Коментар од mahlat — октобар 26, 2008 @ 7:58 pm | Одговор

  16. Ma isto zeno, nego sam besna bre.
    Sto mi tvoji komentari idu u spam?

    Коментар од electrasdreams — октобар 26, 2008 @ 9:17 pm | Одговор

  17. Na žalost je tako, ali valjda će biti bolje…a do tad oni markirani će kod nas biti na buvljaku 😉

    Коментар од Punky — октобар 26, 2008 @ 10:02 pm | Одговор

  18. Tuzno….meni je uvek tesko, jer kad dodjem …dajem i sakom i kapom, a nemam za sve i ne znam kome bi pre dala…..i uvek mi je tesko da gledam tu tugu….a nije bilo tako nekada u mladosti, putovali smo i kupovali ko sav normalan svet…….( ja sam igrom sudbine ovde gde jesam, ni sama nisam svesna kako dovde stigoh….ali sada nema povratka, tu je mlado korenje i ne mogu nazad….)
    pozzz

    Коментар од sarah — октобар 27, 2008 @ 1:34 pm | Одговор

  19. I u mom gradu ima veliki buvljak.Lepo ga sredili od igle do lokomotive ali ima i ovaj drugi buvljak ‘elitni“,zovu ga gvozdeni.Taj je upravo takav kako ga ti opisujes pa pomislim da smo iz istog grada,mozda i jesmo ali iz iste drzave smo sigurno.

    Коментар од crvenkapa — октобар 29, 2008 @ 7:14 pm | Одговор

  20. rodila sam se u poslednji čas da bar nešto proputujem i osetim šta znaći živeti normalno. moji roditelji su putovali mnogo više od mene, a sigurno su mi želeli da ih u tome preteknem. putujem koliko zaradim, što nije mnogo, ali je i dalje mnogo više od proseka, a moje dete već me je preteklo u putovanjima, s obzirom na godine. ne mogu da odem u Rim, Lisabon ili Pariz, ali ne zalazim na buvljake. zbog te bakice i tog inženjera mislim da sam u stvari dosta dobro prošla. ne znam, možda grešim.

    Коментар од lost03 — октобар 31, 2008 @ 8:49 pm | Одговор

  21. moja deca neće videti ništa od onoga što sam ja videla, neće putovati kako sam ja putovala i to je to. boriš se, boriš, ne vredi 😦 ovo ovde postaće im normalno i neće imati zašto da se bore jer nikad nisu videli drugačije.

    Коментар од zihernadla — новембар 2, 2008 @ 9:40 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: