Electrasdreams’s Weblog

новембар 10, 2008

Srecna Slava domacine!

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 11:10 pm

Ne licim na zenu „od reda“, sebi bar, ali sve sto je vezano za tradiciju i obicaje naprosto obozavam. To nosim iz kuce i porodice iz koje sam potekla, znam. Odrastala sam uz slavski kolac i svecu, vazno je to, ali srce mi najvise pamti onu lepotu koju je proslavljanje krsnog imena nosilo. A znao se red.

Odrastala sam u mnogoljudnoj porodici. Vazda je bilo guzve, dogadjanja su se svakodnevno nizala, bez kraja. Kucu svog detinjstva pamtim najvise po smehu, svirki i pesmi, iako je bilo i svadja, i to zestokih, ali nikada zlonamernih. Moja baka nam je bila „Sveti Ilija“, njena je bila zadnja, uvek, i drzala nas je na okupu cvrstom rukom. Dovoljno je bilo da svakog od nas samo pogleda, reci su bile suvisne…

U kuci sa 24 duse nije se ni moglo drugacije.

Razvukoh.

Slava se prenosila, kako red to nalaze, predavanjem kolaca iz muske ruke u musku ruku, po utvrdjenom porodicnom ritualu. Zene su bile tu da sve spreme i pobrinu se da  protekne kako treba.

Godinama vec, ziveci u dva grada, ni malo mi nije jednostavno da spremam Slavu, ali ni na pamet mi nije padalo da ne izdrzim. Pogotovu zbog sede, osamdesetcetvorogodinje glave koju imam u kuci i mladjane muske glave, ceda mog, koje neizmerno volim, a cini mi se, jos vise postujem.

Elem…

Ovaj Mitrovdan se ni po cemu nije razlikovao od mnogih prethodnih, osim po toplom vremenu.

Pala sam „mrtva“ od posla dva dana i dve noci, toliko dobih slobodnih dana, i Boze oprosti, kada osvanu taj dan, sminka je samo, cini mi se, pogorsala izbecenost od umora i nespavanja na mom licu. U jednom trenutku, gresna mi dusa, pomislih: e, sada kada dodju gosti, ja cu lepo da ih zamolim da idu kuci jer ne vladam sobom, srusicu se, ispolivacu nekoga, napravicu neku glupost.

-Kretenu, brzo se trgoh, namestih osmeh i izadjoh iz kupatila, namindrosena kao da mi nije nista.

Deda se setka po uglancanoj kuci, sav ponosan i svecano raspolozen, ja mislim u sebi, ako, bar neko da je tako raspolozen, ja cu da umrem od nemanja snage vise.

Sa gramofona, da dobro pise, sa gramofona prostor miluje besprekoran glas Danice Obrenic, tiho, milozvucno, deda pevusi uz svoju ljubimicu iz mladosti, a mi ga, kao i uvek zadirkujemo da je jos uvek zaljubljen u nju i da nam prizna da mu je bila svalerka. On se seretski smeska, odmahuje rukom sto znaci nistavineznateinerazumete, bila su to vremena…oci mu vlazne, grli unuka, ljubi ga i sapuce da ja „ne cujem“…nauci sinko, nauci da zivis, da se radujes, da lumpujes… da ti pevacice na kolenu sede, ne zali para da sebi napravis lepo kad god mozes i da svaku lepotu postujes…nemoj da nas obrukas…budi svoj i razlicit…kako sam te ucio, lep je zivot ali kratak, kratak u pizdu materinu…

Nesto mi selo podgrudi, trepcem, jebote, upropasticu trepavice ako se sada razrondzam…idi deda bestraga, mislim u sebi, prekidam trenutak i pozurujem da prestanu sa placipizdljivostima, treba da se upali sveca.

Dedi malo podrhtava ruka, slabo i vidi, ali junior je tu, spreman da pomogne, njih dvojica zajedno, lep prizor. U bestraga lep prizor! Visoki, namirisani, doterani, samo gledaju jedan u drugog. Vidim, junior sve naucio, ne treba da se opominje. Kad pre bre, do juce smo mu govorili sta treba da radi. Okrecu kolac, ljube, napijaju ga vinom, lome…sve mi to prolazi kroz glavu, opet me nesto davi, jebem ti duvan, pravdam se, ubice me. Malo cvrc, duvan. Slikam, slikam…da zabavim misli i mozak, da ne razmisljam mnogo, neka, sutra cu…

Odjednom haos. Odakle mi bre toliki gosti, vec se ubacujem u cetvrtu, prestajem da mislim skroz, osim na ono na sta jedino sada moram. Napuni se kuca ocas, vrcaju sale, pitanja, svi u glas…

U hodniku se cuje muzika,  vrata se otvaraju bez zvonjenja, u kucu prvo promalja bas…pa redom…na zdravlje domacine, zvoni bariton mog brata, Danica Obrenic ne moze da se izbori sa tom silinom, grmi zgrada…ti bi hteo pesmom da ti kazem…deda vadi pare, tako se valja, a“nasli ga“, kurva matora, nije vise placipizdljiv…

Dalje nemam pojma…sa keceljcetom, doduse sa belim vezom, babinim, samo strikam. Kuhinja-soba-terasa, pa tako do u nedogled. Nemam pojma sta ko vise trazi, svi bi da se kucaju i sa mnom…od -ziveli domacice- ‘ocu da stuknem iz mozga, a i od vina ako hocu da budem postena, oni bre jedu a ja nemam kada…’ocu i da pevam, ‘ocu i da lumpujem, ali kako, neizvodljivo bre! Do kolaca. A onda, neces majci, sve sam iznela, a sada me pustite!

-Juniore, nastavi sa ispunjavanjem zelja, jel’ ti jasno, ja cu sada da sedim s gostima. Tacka.

-E, sada najebasmo, zeza me junior, ali nastavlja gde sam stala, da se i mama malo provede. Moj brat me zaskace sa -tri metera somota-…deda opet vadi pare…

Oko 7 sati, po dedinom obicaju, gasi se sveca vinom, da ljudi mogu da se opuste, padaju tu vec i slobodniji razgovori, omaknu se psovke…gre’ota pred svecom, pa se deda, stari zajebant, dosetio, kad se ugasi sveca onda moze i da se laje a da ne moras da se prekrstis svaki put kad lanes. Ma deda je cudo!

Junior spreman pored njega da pripomogne, kao i uvek, muzika prestaje dok se to ne obavi, pa teraj dalje.

Deda trazi noz, cudim se sta ce mu, al’ ajde, popio mozda malo vise, star je…

Donosim noz, deda odseca parce kolaca, brlja po dzepu od prsluka, vadi dukat, veliki, sjajni, stavlja na parce kolaca, od suza ne moze da progovori, grli juniora i – predaje mu Slavu.

Mi svi u soku, niko nije znao, matori lisac smislio i cutao, i junior se rasplaka, grle se da se uguse, a ja ‘ocu da crknem.

Svi nesto gutaju knedle, skrecu pogled, hvataju vazduh, meni se odsekle noge.

U glavi mi haos…zasto to sada radi…jos je rano…Boze, ne predoseca li nesto daleko bilo…ma ‘ajde stoko, ne umisljaj, izgleda kao tresak… razgovaram sa sobom i svojim mislima.

Docekasmo zoru pevajuci.

A ti juniore, Srecna ti Slava domacine! Vavjek!

Advertisements

25 коментара »

  1. Srecna slava domacice i domacine, nek je srecna i bericetna 🙂

    Коментар од Cika Z — новембар 10, 2008 @ 11:50 pm | Одговор

  2. E, najezih se od ove tvoje price, od miline, majke mi.Lepo, onako bas sve po redu. Srecno Juniore, i da ne obrukas dedu.

    Коментар од bubazlatica — новембар 11, 2008 @ 12:10 am | Одговор

  3. E i meni zastade knedla u grlu! Vazda u sreci i veselju da slavite!!! 😛

    Коментар од Sanja — новембар 11, 2008 @ 7:20 am | Одговор

  4. kad citam tvoje tekstove, ja uzivam, jer umes da nam preneses sve do detalja, cak i da zaista osetimo tu knedlu u grlu.
    Nego deder, kad junior zavrsi fakultet, neka on dovede tebi snaju da se ti zeno malo odmoris, jbno je to trcati tamo-vamo i sama usluzivati.
    Srecna slava Junuiore i tvojim ukucanima.

    Коментар од IvanB. — новембар 11, 2008 @ 5:29 pm | Одговор

  5. E vala samo sto se i ja ne ugusih

    Srecna slava domacice!

    Junioru srecne sve ubuduce.

    Živeli!

    Коментар од mahlat — новембар 11, 2008 @ 8:24 pm | Одговор

  6. Idi u persun, rasplaka me, jebem ti! Uh, kako vam je bilo lepo. Meni zao sto se u nasoj kuci nije to sve slavilo. Baba i deda nekada bili nazareni, pa deda popizdeo kad je video neke „nepravilnosti“ i odnazarenio se. Al se nista nije slavilo sem 29. novembra. Tata bio komunjara, takva su vremena. Kaze, obecali mu stan, al ga zajebali. Pa i on odustao od te „slave“. Nismo ni krstene, sestre i ja. Zao mi je sto to sve nije, nekako raslo u meni. Vidim, idem na Slave, zovu me ljudi, postujem obicaje, ali…

    Коментар од Duda — новембар 11, 2008 @ 8:26 pm | Одговор

  7. I da, SRECNA VAM SLAVA SVIMA, narocito nasledniku!

    Коментар од Duda — новембар 11, 2008 @ 8:27 pm | Одговор

  8. Hvala vam svima na dobrim zeljama.
    Oporavih se malo iako sam jos umorna. Ali ako, vredi.

    Коментар од electrasdreams — новембар 11, 2008 @ 8:46 pm | Одговор

  9. Srecna slava !!
    I nek deda vadi lovu !!!

    Коментар од Deda — новембар 12, 2008 @ 6:08 am | Одговор

  10. Sretna slava i tebi junioru,koji je preuzima. 🙂

    Коментар од afroditta — новембар 12, 2008 @ 8:33 am | Одговор

  11. Nedostaje jedno „i“.Jedno malo slovo,ali dovoljno da unese pometnju. Ups!

    Коментар од afroditta — новембар 12, 2008 @ 8:36 am | Одговор

  12. Neka je sa srećom!
    I Junioru i tebi a i dedi. Da ste živi i zdravi i vazda slavu u zdravlju i veselju proslavljali.

    Коментар од Suske — новембар 12, 2008 @ 10:34 am | Одговор

  13. Srećna slava junioru domaćinu! 🙂

    Коментар од zihernadla — новембар 12, 2008 @ 5:49 pm | Одговор

  14. a ti dogodine da dobiješ još jedan slobodan dan…bar 😉

    Коментар од zihernadla — новембар 12, 2008 @ 5:51 pm | Одговор

  15. Umalo da se rasplacem…..u mom domu se vise ne slavi slava otkad mi je otac umro, a bilo je…
    Srecna slava nasledniku! I neka deda pozivi jos, vrede te stare sede glave, bogatije su od mnogih mladjih.
    A, ti zeno…sta da ti kazem, cekaj snajku da pripomogne 🙂

    Коментар од zelenavrata — новембар 13, 2008 @ 1:42 pm | Одговор

  16. Bas ce se od snajke ovajdi 🙂

    Коментар од bubazlatica — новембар 13, 2008 @ 2:07 pm | Одговор

  17. E, bogami, ja kada sam bila snajka, svi su se ovajdili. Isto tako, moja cerka je snajka, pocela da se pokazuje kao dobra, ali ni to im nije odgovaralo. Nikad se ne zna. Ni moj ni njen trud se nije cenio. A cula sam i od moje kume, dokle god se ona trudila kod svekrve, ova je olajavala po komsiluku. I jednog dana, resi ona da digne sve cetiti u vazduh. Tako je svekrva bila vazna, sto je sve vreme i zelela.

    Коментар од Duda — новембар 13, 2008 @ 8:33 pm | Одговор

  18. Bilo devojce, napralo se sudova, koliko da znate. Domacinsko dete, svaka cast.

    Коментар од electrasdreams — новембар 14, 2008 @ 12:27 am | Одговор

  19. Kao i uvek kad ga ti izatkas, ne fali ni jedna boja…. naravno da sam morala i ja malo da slinim….
    bas sam se uzelela slava i tih obicaja, a sa dedama je uvek neizvesno….opasni su oni…. 😀
    neka vam je sve sa srecom….i da ih junior tako u veseljiu proslavlja…

    pozz

    Коментар од sarah — новембар 14, 2008 @ 8:40 pm | Одговор

  20. de me nadje u ranu zoru? E, jeste brate, lepo si ovo izvezla, k’o da sam bila tamo…a za pesmu, sad znam šta da ti naručujem! 😉

    Коментар од shaputalica — новембар 15, 2008 @ 10:53 am | Одговор

  21. A? ;namig;

    Коментар од electrasdreams — новембар 15, 2008 @ 12:41 pm | Одговор

  22. e pa mitrovdan je i moja slava…

    Коментар од NeMresBilivit — новембар 22, 2008 @ 1:24 am | Одговор

  23. Malo kasnim i sa čitanjem i sa čestitanjem, ali mislim da za lepe želje nikad nije kasno. Rasplakah se od neke miline. Dobra, stara, seda glava. Predao je Slavu unuku, ali neka još dugo, dugo godina zajedno sa njim proslavlja. Ti draga moja, uživaj sa njima, a umor od spremanja slave, i sama znam, da je i nekako sladak, kada svi gosti odu zadovoljni. Srećno i berićetno vam bilo. 🙂

    Коментар од Charolija — новембар 22, 2008 @ 9:59 am | Одговор

  24. […] ponešto, ali ne vidim vrednim svoje komentarisanje bilo čega. Pročitam tako malopre priču kod Električnih Snova i zasuze mi oči. I sada samo mogu da joj se zahvalim što je izazvala ovu buru emocija u meni, […]

    Повратни пинг од Rastroj « Charolija — новембар 22, 2008 @ 10:22 am | Одговор

  25. […] ponešto, ali ne vidim vrednim svoje komentarisanje bilo čega. Pročitam tako malopre priču kod Električnih Snova i zasuze mi oči. I sada samo mogu da joj se zahvalim što je izazvala ovu buru emocija u meni, […]

    Повратни пинг од Charolija » Blog Archive » Rastroj — април 6, 2009 @ 9:57 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: