Electrasdreams’s Weblog

децембар 27, 2008

Evo jos sada i necu vise

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:29 pm

Majke mi.

A ne bih ni mogla vise. Ne bih imala o cemu.

Kod lekara idem samo kada me odnesu, a kada odbauljam sama da znate da sam u predsmrtnom stanju. Nije to zato sto ne volim doktore. Jok. To je zato sto mrzim bolest i sto ne umem da budem bolesna. Kada se razbolim, a to je sva sreca retko, ne umem da se ponasam pa svi misle da sam luda. Zato su moji susreti sa zdravstvenim ustanovama i doktorima veoma retki. Do sada samo nekoliko puta. Ali bilo je „sa stilom“.

Izmrcvarena od turneje i dvomesecnih priprema pre toga, pocnem da se spremam za odmor negde na moru, da povratim dusu.

Da mi se dalo. Ali nije.

Par dana pred put probudim se usred noci sva krvava, do guse. Auuuuuuuuuuuu, pa sto sada, debilu debilski?!

Ustanem, pranjem saniram sve na sebi i oko sebe, nista me ne boli, ufaclujem se dobro i nastavim da spavam. Aha. Do jutra, opet. Kada sam se pogledala u ogledalu, ja samrtno bleda a podocnjaci kao u presminkanog baletana na premijeri. Crni kao zemlja. Opet se „sredim“ i da ne napravim paniku medju ukucanima, pozovem mog najboljeg druga da me vozi kod doktora. Kada me je video, prepao se.

Nedelja. Dezurna bolnica -“ Narodni front“.

– Vi morate da ostanete kod nas odmah, izrece ljubazno doktor nakon pregleda.

– Zasto?

– Pa da vidimo zasto toliko krvarite.

– Pa sta ste malopre radili, zar niste vec videli? Date mi neki lek za zaustavljanje i ja lepo idem kuci. Na primer „ergotil“ kapi.

– Vi morate da ostanete u bolnici, podsmesljivo me gleda.

– Ama covece ne mogu, kakva bolnica, nije mi nista, nista me ne boli, malo krvarim, pa sta?

– Onda cete mi potpisati da niste hteli da ostanete.

– Dajte, ne mogu da se raspravljam.

Potpisah se u neke 4 knjizurine i vratih se kuci. Moj drugar pokusao da me ubedi da ipak ostanem, da gresim, ja dreknuh i on ucuta. Sta ce?!

Taj dan i noc ne znam kako nisam iskrvarila do poslednje kapi. Pogled u ogledalo tog jutra me, boga mi, ne ostavi ravnodusnu. Mojima rekoh da me uzasno boli zub i da moram kod zubara. Gledase me sumnjivo ali odcutase. A ja, sve to da bih izbegla intervencije kod kumine mi kume, rucnoga devera kumce,  pa njenog prijatelja doktora, on je najbolji, ma strava je, on ce…ma jok. I da bih izbegla paniku. I tu se zajebem.

Spremim se lepo, pozovem taksi i pravo kod moje kume / ona sto je po zanimanju panicarka/ na posao, u stanicu policije.

Skocila je kao oparena cim sam prosla kroz vrata. Ko zna kako sam izgledala?

U bolnicu me je povela kuma sa dvojicom kolega u patrolnim kolima svekolikih nam cuvara reda. Tina-nana nam je obezbedio jako brz dolazak do bolnice. Bruka.

Kada sam izasla iz auta, za mnom je ostajao krvavi trag, sve do ordinacije. Uvedose me i pljasnuse na sto, a ona za mnom. Place kao kisa i moli doktora, njenog prijatelja, da mi pomogne. On pozva jos dvojicu.

Pregledase me, sve uz njenu kuknjavu da je gotovo, da ja umirem, i konstatovase ocas posla vanmatericnu trudnocu.

– Ej bre ljudi, nije vanmatericna, sigurno.

– Cuti bre, vidimo valjda, jel’ te boli?

– Ne boli me nista.

– Nemoguce, mora da te boli. Ovo boli. Lazes.

– Ama nista me ne boli, cujete li vi mene.

Jok bre. Oni pricaju medjusobno kao da ne postojim, moja kuma vec narice za mnom.

– Eeeeeeeeeeeej, ucutite smesta i slusajte sta pricam. NIJE trudnoca ni matericna ni vanmatericna, ja valjda bolje znam sta sam, i da li sam, radila, kreteni bre.

– Na putu do odeljenja, opet Gradska bolnica, krvi po asfaltu koliko hoces. Moja kuma ide za mnom, da me smesti, i kuka iz glasa. Mene sramota, da umrem. Da me bar turise na nosila nego me pustise da hodam do druge zgrade na zaprepascenje svih kuda sam prosla.

– Joj, ti ces da umres, kuku, jadna ti sam! /Ona jadna, dabome/

– Necu da umrem, obecavam ti, samo prestani da me brukas. Umukni blesuso, gledaju ljudi. I kazi onim tvojim pandurima da idu, vidis da su svi zgranuti.

– ‘Oces, bogami, kad ti kazem.

– Necu tesiteljko, ni pod razno, obecala sam ti.

Smestise me, a ja se rasplakah. Od nemoci sto nikome ne mogu da objasnim da nisam trudna i da necu da umrem. I sto ne znam sta me sa budalama ceka.

Kada svi odose, ustanem lepo, izadjem u hodnik da pusim i da se javim kuci da sam ostala u bolnici. Kao da sam otisla u bioskop i kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Moji se poslogirase. Sada sam najebala, pomislih.

Cuh da neko urla moje ime kroz hodnik. Razjarena sestra, sa sve aparaturom za infuziju, dreci kao da je deru.

– Jesi li ti luda devojko, ko ti je dozvolio da ustanes, da mi iskrvaris tu pa ja da budem kriva!

Pa da, ko mene jebe, bitno je da ona ne bude kriva.

Do podneva me isprebucase raznorazni.

Oko dva sata dodjose po mene i pravac operaciona sala. Tamo me ceka nacelnik ginekologije licno. Da me operise. Sta? Ne zna. Videce kada otvori.

Ja na stolu, vezuju mi noge, anesteziolog stoji sa isukanim spricem sa tecnoscu za lepe snove.

– Ja moram da te otvorim da vidim sta je.

– Odvezuj, smesta. Da brckas po meni neces. Sta da otvoris?  Nisam ja bre bonbonjera. Ja SIGURNO znam da nije ni vanmatericna ni ikakva druga trudnoca.  Ako znas sta je, ok, ako ne, onda nista. Odvezuj.

Odvezase me, i on, smrtno uvredjen, podje iz sale, -„tako je to kada primamo princeze“ u bolnicu, pa jos sveznajuce.

Pogadjate. Moji doktori, obojica…na godisnjem odmoru, podrazumeva se da nisu tu. Mene spopadnu kojekakve ale bas tada.

…………………………………………………

Moja kuma u panici. Proklinje me, svadja se, preti da cu da umrem dok  ova dvojica ne dodju…“skote tvrdoglavi, umri bre ako hoces ali normalno, dokle ces da pravis cirkuse?! Joj, jadna ti sam /opet ona/, sta cu bre s tobom? Ne mogu da te gledam mirno…“ – drobi, drobi, drobi…

Svi uvredjeni, doktori mi ne prilaze, pored mog kreveta prolaze i bez pogleda. Ja uzivam. Odmaram se, citam, resavam ukrstenice, izmisljam sta da mi donesu za jelo, krvarim i cekam mog doktora.

Bilo bi super da nemam kumu. Ni ne sanjam sta sve njoj moze da dodje u pamet.

Ujutru, posle vizite, dolaze po mene. Uredise me kao da ce da me udaju, bog te. Voze me u ambulantu. Tamo me ceka konzilijum sa druge klinike. Eminentni dr.prof, na daleko poznat, ujak moje kume. Sa kompletnom ekipom njegovih asistenata i saradnika, a buljuk studenata okolo. Kao da je dosao da izvede pozorisnu predstavu, u funkciji njegovog renomea i slave valjda.

Majko mila, trebalo je da znam! Sta je ludaca u stanju da uradi.

Bas dobro sto su studenti tu, mislim se, sada ce da nauce nesto stvarno novo. Da nisu svi pacijenti mirne i krotke neznalice koje im se prepuste na milost i nemilost, zbog onog – „rek’o doktor“. Prepuste se i puste da ih unakaze za vjek i vjekov.

Smeska mi se  „ujka“ dr.prof. V. sadacemomitodaresimo smeskom, navukao rukavice, sav dubokouman i siguran u sebe do bola, svi u njega gledaju kao u Isusa licno, vezuju me. Opet. Ja mislila da samo u ludari vezuju. Doduse na ledja. Ovde uvek vezuju noge, jebote, cega li se plase?

– Sta se ovde cekalo? U salu odmah, i sve da se vadi napolje! -podvriskuje strogim glasom…elektra, dete, mora, iskrvarices na smrt ovako…je li vadjena krv?

– Jeste, tri puta, eritrociti 5 100 000

– A? O cemu vi to, pa ona krvari ovako vec treci dan?

Slucaj. Ni krvna slika ne moze da mi bude kao u normalnih ljudi. Bas sam stoka bre!

– Slusaj „ujko“ da ti kazem, i nemoj jos da me odvezujete za svaki slucaj jer cete dobiti nogom po nosu, svi koliko vas ima. / I tada shvatih zasto vezuju noge. Nije dzabe, jebote./ Idi lepo kuci pa tvojoj Lj. vadi sta ‘oces. Meni, sada i ovde neces nista, osim ako mi prvo ne izvadite mozak. A koliko znam nisi strucan za to. Strucan si samo za pi… Jasno li ti je „ujko“?  I veruj mi, ja ti nisam kriva sto imas poludelu  sestricinu koju mi sam djavo dade za kumu. Ni ti ni ja nismo krivi. Snaslo nas.

Svi zaprepasceni kako se ja to usudjujem da protivurecim prof.dr.sci.med.VS, jednom od najpoznatijih u zemlji a i sire. Studentariji vilice opustene a oci  razrogacene. Skrecu pogled.

Nasmeja se prof, izrece da sam neodgovorna, luda, neznalica, i jos po nesto, i skide rukavice. Izvinjavali mu se svi, do ulice cak.  ja nisam. On odmahnu rukom, u prevodu – znam slucaj, jer ona je slucaj…- i ode sa svojom svitom.

Vratise me u sobu, ljuti, bljuju vatru. Nacelnik mi potura knjigu da potpisem za otpust.

– Ne mogu, cekam mog doktora, dolazi za dva dana. Mozete samo sami da me otpustite ako smete da rizikujete.

Nisam zelela da saznam sta mi je mislio.

…………………………………………

Ponedeljak.

Velika vizita.

Njih milion + studenti.

Na kraju, iza svih, naslonjen na vrata, moj dragi doktor Lukic.

– Glavni staje pored mog kreveta, gleda listu, vrti glavom i izdaje naredjenja. Sestra sa nadrkanim trepavicama i noktima, /valjda na posao dosla pravo iz diskoteke/, marljivo pise.

– Ovde cemo da damo hormonsku terapiju sa ne znam ti vec cime…ili ce da stane krvarenje odmah, ili ce da iskrvari jace pa da stane.

Aha, a onda cete me u frizider, dabome, da se vi malo vezbate, a ja na led. Nece da moze. Pogledah u mog doktora, on diskretno  odrecno odmahuje glavom. Sacekah da se lepo dogovore, pa izrekoh da ja to necu.

Videvsi mu pogled, shvatih smisao ubilackog nagona kod ljudi.

……………………………………………..

Oko podneva dolazi mi i moj drugi dr. Zlatkovic. Zlatni, kako sam ga ja zvala. Seda kod mene na krevet, smejuci se sapuce da sve zna, da je na odeljenju haos zbog mene, zeza se i pita da li da ide da krade cebice po bolnici znajuci kakva sam smrzotina. Kikocemo se tiho a on me moli da ga poslusam.

– Slusaj, moramo da opravdamo tvoj boravak ovde, nas dvojica se dogovorili da ti uradimo eksplorativnu pa da te pustimo kuci, da te izlecimo. Lukic zna sta ti je, ali niko nece da slusa. Molim te, evo ja cu da ti radim, pod anestezijom, kada svi odu, popodne kada je prazna ambulanta, uradicu ti to lepo, nezno, neces da osetis.

– Ok, ali kako bre da mi brckas a ja da nista ne znam, necu da znam ni da mi je lepo.

– Budaloooooo, hahahahahaaaaaa, doci cu po tebe.

Samo da kazem da je morao da zove anesteziologa, prijatelja, sa hirurgije i da pozajmi od njih anesteziju, jer od silne uvredjenosti nisu odobrili na odeljenju gde sam lezala.

Odradismo to, ujutru mi napisase otpusnu, ali nacelnik ne odole da dodje da mi saopsti kako nikada necu imati dce, da to nije tragedija, da cu, eto moci da usvojim dete, da mi jedva izvukose zivu glavu…i da mi da kompliment: tolicka zenica, a izdrzljiva kao konj.

-Hvala doktore. I sama znam da sam konj.

– A, je li, doktore, a od cega vi to mene izleciste? I cime?  Na osnovu koje dijagnoze znate da necu moci da radjam?  I da znate, na pamet mi ne pada da skacem ni pod voz, ni u Dunav, pokvarila bih sminku, a dete cu roditi bas ovde, kod vas. Zahvalna sam vam na brizi zaista.

Oprem.

Odoh kuci sa nazvrljanom nekom dijagnozom, ‘bemliga kojom.

Dr.Lukic uspostavio pravu. Endometrioza. Pustio me kuci i izlecio. Sa 4 tablete stedirila. I cajem od koprive, popila sam ga na hektolitre.

I neka sam.

I jos nesto. Pravih, dobrih doktora jos ima i te kako. Doktora – ljudi!

Advertisements

28 коментара »

  1. Jao boze, svaka mi se dlaka najezila! Stvarno si zena zmaj! Aj ti sad preseci jednim lepim, novogodisnjim da se malo opravimo od prezivljenih uzasa. 😛

    Коментар од Sanja — децембар 27, 2008 @ 10:03 pm | Одговор

  2. jaoj što volim te dijagnoze „vadi sve“ … užas.

    Dobro si prošla, u stvari i nije moglo drugačije, kad umeš da brineš o sebi. 😀
    A hrabrorost je posebna priča. Svaka ti čast.

    Коментар од Suske — децембар 27, 2008 @ 10:26 pm | Одговор

  3. Ima vala pravih dokrora jošte, u pravu si…

    Коментар од Punky — децембар 28, 2008 @ 1:55 pm | Одговор

  4. ma nemoj da ja pocnem da pricam, ja mogu mnogo vise nego ti, ima da ozdravis za sekund kad cujes….. svako dobro draga moja….

    Коментар од NeMresBilivit — децембар 28, 2008 @ 2:28 pm | Одговор

  5. Endometrioza

    Ja sam očekivao sve vreme da dijagnoza bude: Elektrometrioza, ali dobro… ja ipak nisam doktor. 🙂

    Коментар од RainDog — децембар 28, 2008 @ 4:42 pm | Одговор

  6. Nemoj mi o njima, zivota ti. Pola familije mi zdravstveni radnici, kukuu, od podocnjaka naprave ko zna sta. Sama sebi uspostavljam dijagnozu, fala bogu internet je tu, apoteke i sljus. Das ti meni ziva i zdrava u Novoj i dinamitna ko do sada. KIssssic 🙂

    Коментар од bubazlatica — децембар 28, 2008 @ 4:56 pm | Одговор

  7. Uh, kretena na tone. Dobra si ti, elektra. I u mojoj familiji sam ja glavni „doktor“. Mojoj cerki sam otkrila otecenu stitnu zlezdu, a doktori je muntali od nemila do nedraga. Sada se leci i bice dobro, znam. A od te endometrioze sam i ja tako prosla. Malo hormona i prodje. A posle porodjaja sam krvarila kao iz slavine, srednje jacine. Kazu, pukla arterija, pa me usivali treci dan. E, kroz svasta mi zene moramo da prodjemo!:)

    Коментар од Duda — децембар 28, 2008 @ 5:32 pm | Одговор


  8. ma tebi treba jedan baja, kaki doktor 🙂

    Коментар од zajebant — децембар 28, 2008 @ 8:38 pm | Одговор

  9. joj, nemoj kada krvariš da ne ostaneš u bolnici ako kažu . . . 😦

    hvala Bogu pa je sve ok . . .

    Коментар од drveniadvokat — децембар 28, 2008 @ 9:37 pm | Одговор

  10. Si ti sigurna da dole nemas muda?
    Aj pogledaj malo bolje, pa javi.

    Коментар од zelenavrata — децембар 28, 2008 @ 10:03 pm | Одговор

  11. U bre, elektra, ako si bila ko vampir koji nije 10 dana pio krv, i ako si toliko krvarila i ostavljala tragove iza sebe, ja ne bih bio ko ta sestra/kuma/ili ko vec panicar i iza tebe zapomagao, ja bih tebe prvo smestio da se ti zeno odmoris – legnes, tog lukica/zlatkovica ili kako god, naredio sestri sa nadrkanim trepavicama da ako mi ne nadje telefon za kontakt u roku od pola sata, ona metla kojom metlara cisti hodnik, ce da joj udje dole a izadje gore – da vidis kako bi ti za 2 sata bila kuci i spavala sa sve cajem od koprive/kamilice ili cega vec :))
    Jebo te, ne mogu da verujem da nisu mogli da pozovu tvog lekara koji zna sta bi moglo da bude nego moraju da izigravaju konzilijume, sa sve jadnim studentima koji tu uvek najebu ni krivi ni duzni.

    A ti svaka tebi cast, na tolikoj izdrzljivosti. Jos ti i krv vadili – ko da nisu mogli da uzmu uzorak sa poda :)))) hahahhahah – salim se.

    Коментар од IvanB. — децембар 28, 2008 @ 10:26 pm | Одговор

  12. Dobra ti ta kuma 😀

    Meni je sestra lekar i kad god je pozovem da joj se zalim da mi nesto fali kaze da mi nije nista. Kad budem umirala ima da mi kaze da je to na nervnoj bazi!

    Коментар од mahlat — децембар 28, 2008 @ 11:34 pm | Одговор

  13. Hvala Bogu da si takva kakva jesi, inače bi ti debilski doktori od života napravili pakao. Sve bih ja njih…uh, mnogo sam besna. Ja sam otprilike kao i ti, sama svoj majstor i sama svoj doktor. Idem tamo kod njih samo da se porodim, a i na to sam stavila tačku…valjda 😆 ! Što se tiče drugih boleština, za sada me još ništa nije obalilo, a da ne mogu sama da rešim i izlečim. Ne volim da sam bolesna i tačka. Žao mi tvog planiranog odmora, gde baš tad da te snađe sve ovo?

    Коментар од Charolija — децембар 29, 2008 @ 2:33 am | Одговор

  14. zbog takvih diletanata po bolnicama i ja sam sama svoj doktor. imala sam gadnu svađu sa neonatoloŠKINJOM u porodilištu, zamalo da ona padne kroz prozor sa trećeg sprata uz moju malu pomoć. naravno, lako je kad smo zdravi. doktorima je posao da znaju šta nam je kad smo bolesni, ali ispada da treba imati sreće pa naići na takve.

    Коментар од lost03 — децембар 29, 2008 @ 10:01 am | Одговор

  15. E posle ovih tvojih postova sam cvrsto resio da ne ostanem u drugom stanju 😛

    Коментар од Zmajcek — децембар 29, 2008 @ 6:43 pm | Одговор

  16. @sanja, ‘ocu majke mi, samo da se vratim s terena, evo krecem za pola sata.
    @sus, pa zar da im dam glavu za dzabe? Nece da moze.
    @punky, ima dabome
    @nemres, bas sam te se uzelela, zdrava ja, meni ni Terminator, ni Roki,ni Drakula… ne mogu da doakaju.
    @Rain, ma vidis da nemaju pojma ni kako se zovu dijagnoze.
    @Bubili, ne daj se zdravstvenim radnicima u sake, makar i tvoji bili,kissic i tebi
    @Dudo, dabome da prodjemo, kao da nista nije.
    @Zajebant, ja bre govorila, oni ni da cuju.
    @drvena, kakvi nemoj, kad ostadoh zamalo na led da stignem.
    @zelena, imam nego krijem.
    @Ivane, mogli dabome, al’ glupi. Sto jadni studenti? Najbolju lekciju naucili tog dana – da prvo pitaju pacijentkinju da li se uopste tucala? Ne znam kako bi inace ostala trudna vanmatericno ili kako vec? Ili bar da je pitaju je li mirisala bosiljak. Kazu moze i tako???
    @mahlat, dobra mi kuma, jasta, prava jedna umilna utesiteljka. I da ti kazem, i ja bih volela da imam sestru kao tvoju.
    @car, hvala bogu.
    @losticka, ili srecu ili jezicinu. Moja, srecom,odavde…pa cak do tamo.
    @zmajcek, stvarno ne razumem zasto?

    Коментар од electrasdreams — децембар 29, 2008 @ 7:23 pm | Одговор

  17. Sve doktori medju komentatorima , samo mene nema??? Citao sam doktoristiku i dosao do zakljucka da tebi nije nista !!!
    U pravu je Rain, ima veze sa elekto…. 😛 😀

    Коментар од Deda — децембар 29, 2008 @ 10:06 pm | Одговор

  18. Sve najlepse u Novoj godini! Puno srece, ljubavi i zdravlja! 😛

    Коментар од Naivna — децембар 30, 2008 @ 10:24 am | Одговор

  19. @deda, ti si pravi dr. Vise necu da te menjam. A mi nesto zafali, kod tebe na dijagnozu. Ta je prava!
    @naivna, i ja tebi zelim sve najlepse. Manje sete a mnoooooooooooooogo ljubavi.

    Коментар од electrasdreams — децембар 30, 2008 @ 4:19 pm | Одговор

  20. što nisi mene zvala, ja bih ti lepo rekla da ti nije ništa, popile bi kaficu, neko pićence, da nemaš, dala bih ti moje rumenilo, malo korektora i…ko nova! 😀

    Коментар од zihernadla — децембар 31, 2008 @ 9:27 am | Одговор

  21. Srecna ti Nova godina, da budes zdrava i jaka kako jesi a da te oni koje najvise volis ne sekiraju, da budu jos zdraviji. Sve najbolje ti zelim.

    Коментар од mahlat — децембар 31, 2008 @ 1:55 pm | Одговор

  22. Draga Elektra, zelim ti da budes i dalje jaka kao stena, nepokolebljiva, da im svima j… majku, ko god te ocepi, da ti ljubimac bude zdrav veseo, kao i ti sa njim. I onaj drugi mali, isto tako, da uzivas u obojici. Zdrava i vesela u novoj godini! Zivela!

    Коментар од Duda — децембар 31, 2008 @ 5:28 pm | Одговор

  23. uporno pokušavam i kod Šuš i kod Dede da otvorim blog….jok, nejde 😦

    Коментар од zihernadla — децембар 31, 2008 @ 7:58 pm | Одговор

  24. Srećna ti NG eletrasdreams 😀

    #zihernadla

    pukla veza do našeg servera (Nemačka). Krivac ili Nemci ili naš Telekom. 😦

    Biće … valjda 🙄

    Коментар од Suske — јануар 1, 2009 @ 8:51 am | Одговор

  25. Elektra, hepi ti nju jr bre 🙂

    Коментар од zelenavrata — јануар 2, 2009 @ 12:25 am | Одговор

  26. Draga zelim ti srecnu Novu godinu, zdravlje i samo napred…. !

    Ziveli!

    Коментар од sarah — јануар 2, 2009 @ 10:28 pm | Одговор

  27. Srecan Bozic!

    Коментар од zelenavrata — јануар 7, 2009 @ 11:35 am | Одговор

  28. Hristos se rodi !!
    DrDeda ti zeli sve najbolje !!!

    Коментар од DEDA — јануар 7, 2009 @ 3:02 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: