Electrasdreams’s Weblog

јануар 26, 2009

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:42 am

Da kafana zna da prica,

da preprica zivot mooooooooooooj,

koliko sam casa vina u njoj popio…………………………………..

Advertisements

Stani suzo…………………..

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:31 am

Stani suzo izdajice…………………….

………………………………………………

evo, vec je blizu rujna zora

tararatarararaaaaaaaaaaaaaaa

iz kafane sad se mora

a jaaaaaaaaaaaaaa……..

‘Ajte na zurku, ludo je!

јануар 22, 2009

Dadu li joj…

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 9:41 pm

Polovinom decembra kupih braon cizme.

Dok sam bila na poslu, uzela ih moja sestra…da malo nosi.

Pred Novu godinu castih sebe braon koznom torbom.

Dok sam bila na putu, uzela je moja sestra…da malo nosi.

Juce kupih bozanstven postavljen prsluk. Da mi posluzi za moje terenisanje.

Na moje oci, sinoc, uzela ga moja sestra…da malo nosi. – „Bas je jebacki, slagace mi se uz…bla bla bla… idem na sluzbeni…vraticu ti.“

Ujutru ide na sluzbeni put.

Kada ode, majke mi, uzecu joj muza i kuce…da malo nosim.

Decu necu. Hvala, nije potrebno.

јануар 20, 2009

Modrica

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:18 am

Imam modricu na celu. Zaradila sam je u bolnici. Da, dobro ste procitali. U bolnici.

Dok sam bila mala uvek me je cudilo i bilo nejasno kada je moja baba govorila, tracareci sa svojim prijateljicama : – ma pusti je bre, vidis da je udarena kurcem zavrat  /ne za vrat – pravilno je zavrat/. Stalno sam se iscudjavala kako to, neka tamo, moze biti udarena kurcem zavrat?!

Kada sam malo poodrasla, cula ja tu i tamo kako taj kurac pravi mnogo lepo zenama,  mislila sam …blago njoj, nekoj tamo, kada…a kada sam mislila da sam prestala da budem som, cuvala sam se iz sve snage da moja baba, surova kakva je bila, ne pomisli, zbog nekog mog neprimerenog postupka, da sam i ja, ne daj boze udarena onim zavrat. Kada sam stvarno prestala da budem som, dozivela sam bezbroj puta da mi rodjena baba to kaze, i ne samo kaze, nego i misli to sto kaze, ali onda me je bas bilo briga.

Prekjuce pomislih to sama za sebe i zabrinuh se.  Onako, stvarno.

Majuci se od jednog do drugog doktora zbog ovog dosadnog vertiga, odoh i u bolnicu kod neurologa. Zasto, jebem li ga?

– Halo, drugarice, imam vertigo, rekose mi da moram kod neurologa, ja ne mogu da cekam, zakazi mi tamo kod nekoga,  nekakav dopler krvnih sudova, nekakva stolica sto se vrti, ja nisam zaludna, posle moram na otorinu, jebi ga, zakazi mi i to, zdrndajte me na brzaka, pa da se vratim na posao, ja….

-Ucuti bre vise, eeeeeeeeeeeeeej, ja sam doktor, jesi li zaboravila, doduse neuropsihijatar, mozda ti ja vise trebam, hahahahahahaaaa, hajde dodji odmah.

– Budaletino! Ok, ali za sat sve mora da bude gotovo, imam posla preko glave.

-Aha.

Zajebah se i odoh. Ispred ambulanti, a 4 ih je u tom hodniku, 4836 ljudi, smrdi kao u konjusnici.  Okretoh se na peti i popeh se na odeljenje da vidim gde mi je drugarica, inace nacelnik sluzbe.

-Ej, ‘ajde udji, sada cu ja da zovem kolegu neurologa, za cas ce to. I ode.

Kod druge cigarete pomislih kako moje i njeno- za cas- nikako nema isto znacenje. Izadjoh u hodnik da podjem da je trazim po bolnici, a onaj hodnik kraja nema. Odzvanjaju mi cizme, meni neprijatno, prolazim pored bolesnickih soba…a na odeljenju neuropsihijatrije nikako nije prijatno.

Na pola hodnika sretoh baku koja je izasla iz toaleta. Ide uz zid, pridrzava se, povremeno stane da se odmori. Sestre nema ni na vidiku. Pridjem da joj pomognem da dodje do svoje sobe, i pocese noge da mi klecaju. I onako mi se vrti u glavi, ni sama nisam sigurna na nogama.

Oci ugasle, vise beznadjem ubijena nego sto je stara, a spavacica skroz upisana. Tugo, kad se ne slogirah. Jos vise mi se zamanta u glavi, ali od besa. Gleda me tuzno, cuti, dade mi ruku i dodjosmo do njene sobe. Tamo, jos 5 ocajnica. Uzas.

Pored njenog kreveta velika kesa u kojoj su lepo slozene dve spavacice, cist ves, peskir, posteljina…

Ne dadoh joj da legne nego uzeh sve cisto i povedoh je u kupatilo da je operem. A vatru bljujem! Sestre… ma ni od korova!

Posadih je na stolicu i taman poceh da je tusiram, zazvoni mobilni, moja drugarica sisti:- gde si budaletino, lepo sam te ostavila kod mene, evo dovela sam kolegu, ima guzvu, mislis samo si ti vazna…

-Kupam jednu baku, umukni. Mozak ce mi se prosuti od saginjanja. Jebem vam kupatilo, i misije dupe je vece od ovoga.

-Sta radis???  Kretencino!

Taman sam cucnula da obrisem baki noge kad neko grunu na vrata i pravo mene u guzicu onim vratima a ja celom u radijator. Moja drugarica k’o june u kupus, dosla da me nadje.

Psovke ne mogu da ponavljam, sramota me je.

I ne pogleda mi glavu, prosista da pozurim i ode kao furija.

Zavrsih sto sam pre mogla, cusnuh spremacici, koja izroni od nekuda, malo love da joj presvuce krevet i odoh da me ovi moji zdrndaju. Pred kolegom nas dve fine, topimo se od finoce, krvni sudovi mi i nisu bas u ocajnom stanju s obzirom na to da pusim kao stoka, obecah da necu vise, zamazase me u nekakav gel, jedva se oprah posle…kolega ode a ja popenih.

-Sram vas bilo, kod ministra cu da idem da kazem, jebo vas onakav ministar, ima li koga ta baka, ima, dabome, cerku, koja nema evre da vam tutne da bi joj majku drzali cistom i suvom, a donela zena sve cisto, strvine bre, kako se ne plasite zaraze, pa vi ovde provedete vremena vise nego kog rodjene kuce… Srbijo, jebem te, i tebe i Vladu i ministre redom…i bolnice u kojima je radila jos  Nadezda Petrovic, drobim i ne stajem, zile mi poiskakale, da puknu od dranja. Ona me poliva alkoholom da se perem, svadja se, urla i ona…jeb’o tebe moj ministar i svi odbornici redom, ovo je neuropsihijatrija, nije kozmeteicki salon, vidis da nemamo nista…i ljudskost smo izgubili od nemastine, ovo je drzavna bolnica, nije privatna, sta se deres na mene…

Pogleda me u celo i prste u smeh. I ja sa njom.

A modrica bas onako lepa, golubije plava, za sada.

Sta mislite, sta su mi radili na poslu?! Zezali me, dabome.

Ako, i treba.

Mora da je moja baba bila u pravu. I sama pomislih da sam udarena kurcem zavrat. Sto ja moram da se jebem i kada mi do jebacine nije? I onda kad joj ni mesto ni vreme ne prilici? Ali, stvarno, zasto?

Kod usnog ne stigoh. Idem u petak. Tamo, iskreno se nadam, nema upisanih. Zaista nemam zelju da postanem casna sestra. Necu bre!

јануар 13, 2009

Opet srećna Nova, ali ona Stara Nova, ili kako već?

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 9:02 pm

Posto sam ja malo pometena u rasudjivanju jer mi doktori upravo konstatovase boljku zvanu VERTIGO, koja nije opasna ali je neprijatna u Boziju mater, ja cu vam srecu pozeleti preko svog gosta, mog izuzetnog drugara Zajebanta. On je to odlicno uradio, ponosna sam na njega. A jos sam ponosnija sto uvek ima dragih prijatelja koji ti priskoce u pomoc kada ti se manta u glavi.

Evo:

slika

Danas se docekuje Julijanska nova godina ) zove se jos i pravoslavna nova godina, a mi je zovemo i srpska nova godina nemam pojma
Potsetimo se kako je usvojen Julijanski kalendar.
Julijanski kalendar je uveo Julije Cezar 45. godine pre nove ere i koristio se u celoj Evropi do XVI veka, kada su države počele da prelaze na Gregorijanski kalendar. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine hrišćanska crkva je prihvatila Julijanski kalendar za svoj zvaničan kalendar.

Dužina trajanja godine u Julijanskom kalendaru iznosi prosečno 365¼ dana što se postiže ubacivanjem jednog dodatnog dana svake četvrte godine. Julijanska godina nešto je duža od tropske, a ova razlika akumulira se na jedan dan svakih 128 godina.

Po Julijanskom kalendaru, svaka godina čiji je broj deljiv sa četiri je prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana. Nakon uvođenja Julijanskog kalendara 45. pne. najpre je, greškom, svaka treća godina bila prestupna. Prestupne su bile sledeće godine: 45. pne, 42. pne, 39. pne, 36. pne, 33. pne, 30. pne, 27. pne, 24. pne, 21. pne, 18. pne, 15. pne, 12. pne, 9. pne, 8, 12. i nadalje svaka četvrta.

Pošto je greška kasnije uočena, imperator Avgust je naredio da se izbace sve prestupne godine između 9. pne. i 8. n.e. čime je zaslužio da jedan mesec ponese njegovo ime. Treba imati u vidu da se u ovo vreme godine nisu brojale od rođenja Isusa Hrista, već od osnivanja Rima 753. pne. te je srećna slučajnost što su za prestupne godine uzete baš one deljive sa četiri brojano od Hristovog rođenja. Julije Cezar prvobitno je odredio da svi neparni meseci imaju po 31 dan, a parni po 30, osim februara koji je u prostoj godini imao 29 dana, a 30 u prestupnoj. Meseci su se zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December. Godine 44. pne. mesec Quintilis preimenovan je u Julius (današnji jul) u slavu Julija Cezara. Godine 8. pne. odlučeno je da se jedan mesec nazove imenom imperatora Avgusta, i pošto je on najviše ratnih pobeda odneo u mesecu Sextilis-u, ovaj mesec nazvan je po njemu avgust. Ali, pošto je taj mesec imao 30 dana, a Cezarov mesec jul 31 dan, Avgustu se nije sviđalo da njegov mesec ima manje dana od cezarovog, pa je uzeo jedan dan iz februara, koji je ionako imao manje dana od ostalih meseci, i prebacio ga u avgust. Pošto su sada postojala tri uzastopna meseca od po 31 dana, Avgust je od septembra uzeo jedan dan i prebacio ga u oktobar, a iz novembra u decembar. Tada su uspostavljene današnje dužine trajanja meseci.

Julijanski kalendar nije bio savršen i njegova greška se povećavala na jedan dan svakih 128 godina. To je kasnije uviđeno, pa je na saboru u Nikeji 325. godine odlučeno da se iz kalendara izbace 3 dana koja predstavljaju akumuliranu razliku. Pošto je Julijanski kalendar i dalje ostao nepromenjen, razlika se do XVI veka akumulirala na 10 dana. Kada su ovo uočili, astronomi su odlučili da izrade novi kalendar koji će biti precizniji. Osim toga, trebalo je i izbaciti 10 dana viška iz kalendara. To je postignuto uvođenjem Gregorijanskog kalendara.

Pavoslavne crkve koje i dalje koriste julijanski kalendar:
Kanonski priznate :

Antiohijska pravoslavna crkva
Gruzijska pravoslavna crkva
Japanska pravoslavna crkva
Jerusalimska pravoslavna crkva
Ohridska arhiepiskopija
Ruska pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva

Kanonski nepriznate :

Bugarska pravoslavna crkva (starokalendarci)
Grčke pravoslavne crkve (starokalendarske)
Makedonska pravoslavna crkva
Rumunska pravoslavna crkva (starokalendarci)

Danas većina jezika, uključujući i srpski, koristi iste nazive za mesece u julijanskom i gregorijanskom kalendaru, koji potiču iz latinskog jezika. Jedino neki slovenski jezici (hrvatski, češki, poljski i ukrajinski) koriste stare slovenske nazive za mesece.

Januar (Januarius) nosi ime po rimskom bogu sa dva lica Janusu.
Februar (Februarius) nosi ime po rimskom prazniku Februa.
Mart (Martius) nazvan je po rimskom bogu rata Marsu.
April (Aprilis) nazvan je po rimskoj boginji Afroditi ili po latinskom glagolu aperire što znači otvoriti (asocira na proleće).
Maj (Maius) nosi ime po rimskoj boginji Maji.
Jun (Junius) nazvan je po vrhovnoj rimskoj boginji Junoni.
Jul (Julius) nazvan je 44. p.n.e. po Juliju Cezaru.
Avgust (Augustus) je 8. p.n.e. nazvan po imperatoru Avgustu.
Septembar (September) je nastao od reči septem što znači sedam, jer je bio sedmi mesec u starom rimskom kalendaru.
Oktobar (October) – od reči octo – osam.
Novembar (November) – od reči novem – devet.
Decembar (December) – od reči decem – deset.

Imam resenje za sve crkvene i svetske kalendarske probleme a to je Milankovicev kalendar.

Ko slavi da mu nista nije
SRECNA NOVA GODINA!

_________________

Dok sam ja zakuvavao kafu i pripremao
se za docek, pustih pesmu od Bregovica – gas, gas
a ja odvrnuh onako malo „jace“ muziku a ovde sve puca
orila se pesma recima:
Mali, mali, meni toga fali.
Latinice, atmosferice.
Mali, mali, meni toga fali.
Gas do daske, bebice!

Gas, gas…
Gas, gas…

a ja padoh u trans i taman ja uze kasicicu
sa secerom da zakuvam kafu, kad ono cap!
nestade struje umal` mi neispade
kasicica alii setim se ja, da je to nama
Vlada upravo cestitala NG
tako sto je iskljucila struju na 2h
na -8 sa vetrom. Verovatno su krivi sledeci:
-EDB,
-Socijalisti,
-Marksisti,
-Lenjinisti,
-Mao Cetungovi,
-Slobodan Milosevic,
-Radovan Karadzic
-Haski tribunal,
-Evropska unija,
-Rusija,
-Ukrajna,
-Klara Cetkin,
-Meri Popins
-Deda Mraz
-Bozic Bata
-Sveti Nikola
-Kurta i murta
-Turci
-Vizantija
……
ma mamu im njihovu hohstaplersku!
E pa srecna Vam nova godina narode moj!

_________________

јануар 7, 2009

Srecna i dugovecna!

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 6:53 pm

Ne stigoh na vreme, ali sta mogu?

Nedelju pred Novu poskrenuh od posla. Kao da je bas sve ostalo da se uradi bas tada?  Sta li radih cele protekle, one Stare, jebem li ga. Poslednjih nedelju dana vise nisam znala ni ko sam, cak mi ni do trepavica nije bilo, pa sada vi vidite kakav je to neizdrz bio. Novogodisnje praznike provedoh opet radno, takav posao, sta se moze? No, prodje i to, evo me „orne“ k’o da su me americki marinci pregazili. Ode Stara, i neka je, ma bestraga nek se nosi.

Zelim da vama, sa kojima sam provela divne trenutke dokolice, pozelim svasta lepog i radosnog u Novoj. Da, radosnog, jer mislim da malo toga jos moze da nas raduje. Necu da kukam, ma jok. Radovacemo mi sami sebe ako treba. A treba.

Da svima vama pozelim i Srecan Bozic! Zdravlja, radosti i, naravno, para.

– Alei aka mahlat, divnoj otvorenoj dusi, pre svega zelim da u Novoj nikada, ali bas nikada ne bude – mahlat, draga, skokni cas – naskakala se do sada i previse. Da nauci da kaze NECU pod obavezno.  Obecavam joj, zatim, da je u Novoj vise necu lagati i da cemo, sigurno popiti tu obecanu joj kafu u „desno od“, ili bese levo? – nije bas mnogo vazno…i zelim joj da u Novoj bude jos lajavija nego svih prethodnih. One koje voli neka su joj na radost!

– Aurori, postovanja vrednoj devojci,  zelim ljubav. I opet ljubav. I stalno ljubav. Sve drugo neka zaradi sama.

– Bubili, fantasticnoj zeni, ostrog uma i blagog jezika,  zelim da joj jos lepsa jutra svicu,  da joj pesma u susret hita, da je ljubav  u zivotu prati  ida joj se sva dobrota dobrim vrati.

– Caroliji, sta pozeleti drugo no zauvek vedro i jasno nebo. I, ako se ja pitam, jos dece. Ona ih zasluzuje.

– Dedi, prvo hvala sto mi podari mnogo smeha do suza i zelim mu da, ne samo u Novoj, nego za uvek ostane bas takav kakav jeste. Zelim jos da sto duze, makar samo do penzije, ostane direktor skole. Takvi direktori trebaju ovoj dezorijentisanoj deci. Ziv mi i zdrav bio, meni, nama, Sanji i vasoj decici. Aha, zelim mu da se nikada ne uozbilji, jer ako to uradi, vadice me neki ribar iz mutne Morave k’o onu Janju iz mora, znate vec koju.

– Sanji, osim radosti i ljubavi,  zelim da se deda nikada ne uozbilji.

– Dzejn, pametnici, zelim mnogo dobrote i da nikada ne prestane da bude dete. Prelepo joj stoji.

– Konstantinu, ako ovo procita ili ne procita, svejedno je, zelim da bude uporan i nastavi da radi ono sto ume: da pise, i da mu knjigu citamo svi.

– Lost, njoj zelim ljubav i nagradu. Onu, Pulicerova se bese zove? Basuni,  zelim samo radosno detinjstvo, uz ovakvu mamu ima sve drugo.

– Magi zelim da bude otvorenija i da nas vise raduje svojim pisanjem. I da nam se u Novoj obavezno pridruzi u „Reci“.

– Makaroni, onaj sporet, onaj sto kosta kao avion, jer voli da kuva. I mnogo dobre muzike i druzenja. A ume da se druzi jos kako.

– NeMresu, zelim da mu se u Novoj ne desi da opet „maturira“ u vreme naseg okupljanja. Zelim mu sve nas na jednom mestu uz pesmu i lumperaj.

– Orphiju, zelim da se provredni, ali bas, i da pise, pise, pise…obozavam njegove price. I da ne brcka vise po svom blogu pa da ja ne mogu da se snadjem.

– Punkiju zelim da u Novoj manje obozava Linux, a vise svoju dragu. I da napise jos mnogo lepih pesama.

– Rainu, mom skolskom, skoro da ne mogu da se setim sta da pozelim. Znajuci da je zavrsio najbolje beogradske skole ima moje najdublje postovanje. Mogu da mu pozelim samo jos vise novih svitanja.

– Sanjalici zelim mnogo ljubavi i radosti. Setu samo po nekada, tek koliko da je zelja mine.

– Sarah zelim da u Novoj pije kafu pod mojom tresnjom, tada cu joj reci i sve drugo sto joj zelim.

– Suske, zelim da ostane takva kakva jeste, vavjek. Takva, kakva je, prava je,  divljenja vredna.

– Saputalici zelim sve. Ne znam zasto, kada sve ima?  Hrabrost, srce, dobrotu, zeludac koji podnosi nedojebani zivot, pamet, dusu, jezicinu…  Zelim joj sve, ali bas sve.

– Mom drugu, zajebantu zelim sve naj-naj uz veliku zahvalnost na pomoci oko ove skalamerije. Znala sam da ga satima davim sa sta, kako i gde /da kliknem, dabome/ i sve je to junacki izdrzao. Da sam ja bila na njegovom mestu, ja bih sebe ubila odavno.  Aha, da ne zaboravim, zelim mu da ne moram toliko da ga gnjavim u Novoj, sto naravno, ne obecavam. Samo mu zelim.

– zelenoj se i u Novoj sve zelenelo, u dusi joj vazda prolece bilo.

– zihernadli jos vise putovanja, kamiona, svetionika, kitova i delfina i sta ti ja sve znam, sva ona zamesateljstva kad nam uposli mozak pa se mucimo a mislili smo da smo straaaaaaasno pametni. I obavezujem je da smisli u Novoj sto vise saveta za mene kada se pogubim u 3 i deset ujutru pa ne umem da se ponasam u telefonskom razgovoru.

– zmaju zelim da se potrudi jos vise da me u ludosti stigne. nece mu biti lako, ali, neka radi nesto i u Novoj. I zelim mu mnogo, mnogo novih premijera.

– Ivanu zelim da se zaljubi. Da se zaljubi onako, znate, kada se um razleti na sve strane, kada ne znate koja cipela ide na koju nogu, kada ste sami po sebe opasni i u krajnje bezazlenim situacijama, kada recimo  setate ili  kuvate kafu.

– Dudi zelim da uspesno savlada Bolonju. Uostalom, i sebi samoj to zelim.

Koga sam propustila, neka se ne ljuti. Svi smo mi jedna sasava druzina sirokog srca i zasluzujemo sve najbolje.

Neka nam je zdravo, veselo i dugovecno!

Create a free website or blog at WordPress.com.