Electrasdreams’s Weblog

јануар 20, 2009

Modrica

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:18 am

Imam modricu na celu. Zaradila sam je u bolnici. Da, dobro ste procitali. U bolnici.

Dok sam bila mala uvek me je cudilo i bilo nejasno kada je moja baba govorila, tracareci sa svojim prijateljicama : – ma pusti je bre, vidis da je udarena kurcem zavrat  /ne za vrat – pravilno je zavrat/. Stalno sam se iscudjavala kako to, neka tamo, moze biti udarena kurcem zavrat?!

Kada sam malo poodrasla, cula ja tu i tamo kako taj kurac pravi mnogo lepo zenama,  mislila sam …blago njoj, nekoj tamo, kada…a kada sam mislila da sam prestala da budem som, cuvala sam se iz sve snage da moja baba, surova kakva je bila, ne pomisli, zbog nekog mog neprimerenog postupka, da sam i ja, ne daj boze udarena onim zavrat. Kada sam stvarno prestala da budem som, dozivela sam bezbroj puta da mi rodjena baba to kaze, i ne samo kaze, nego i misli to sto kaze, ali onda me je bas bilo briga.

Prekjuce pomislih to sama za sebe i zabrinuh se.  Onako, stvarno.

Majuci se od jednog do drugog doktora zbog ovog dosadnog vertiga, odoh i u bolnicu kod neurologa. Zasto, jebem li ga?

– Halo, drugarice, imam vertigo, rekose mi da moram kod neurologa, ja ne mogu da cekam, zakazi mi tamo kod nekoga,  nekakav dopler krvnih sudova, nekakva stolica sto se vrti, ja nisam zaludna, posle moram na otorinu, jebi ga, zakazi mi i to, zdrndajte me na brzaka, pa da se vratim na posao, ja….

-Ucuti bre vise, eeeeeeeeeeeeeej, ja sam doktor, jesi li zaboravila, doduse neuropsihijatar, mozda ti ja vise trebam, hahahahahahaaaa, hajde dodji odmah.

– Budaletino! Ok, ali za sat sve mora da bude gotovo, imam posla preko glave.

-Aha.

Zajebah se i odoh. Ispred ambulanti, a 4 ih je u tom hodniku, 4836 ljudi, smrdi kao u konjusnici.  Okretoh se na peti i popeh se na odeljenje da vidim gde mi je drugarica, inace nacelnik sluzbe.

-Ej, ‘ajde udji, sada cu ja da zovem kolegu neurologa, za cas ce to. I ode.

Kod druge cigarete pomislih kako moje i njeno- za cas- nikako nema isto znacenje. Izadjoh u hodnik da podjem da je trazim po bolnici, a onaj hodnik kraja nema. Odzvanjaju mi cizme, meni neprijatno, prolazim pored bolesnickih soba…a na odeljenju neuropsihijatrije nikako nije prijatno.

Na pola hodnika sretoh baku koja je izasla iz toaleta. Ide uz zid, pridrzava se, povremeno stane da se odmori. Sestre nema ni na vidiku. Pridjem da joj pomognem da dodje do svoje sobe, i pocese noge da mi klecaju. I onako mi se vrti u glavi, ni sama nisam sigurna na nogama.

Oci ugasle, vise beznadjem ubijena nego sto je stara, a spavacica skroz upisana. Tugo, kad se ne slogirah. Jos vise mi se zamanta u glavi, ali od besa. Gleda me tuzno, cuti, dade mi ruku i dodjosmo do njene sobe. Tamo, jos 5 ocajnica. Uzas.

Pored njenog kreveta velika kesa u kojoj su lepo slozene dve spavacice, cist ves, peskir, posteljina…

Ne dadoh joj da legne nego uzeh sve cisto i povedoh je u kupatilo da je operem. A vatru bljujem! Sestre… ma ni od korova!

Posadih je na stolicu i taman poceh da je tusiram, zazvoni mobilni, moja drugarica sisti:- gde si budaletino, lepo sam te ostavila kod mene, evo dovela sam kolegu, ima guzvu, mislis samo si ti vazna…

-Kupam jednu baku, umukni. Mozak ce mi se prosuti od saginjanja. Jebem vam kupatilo, i misije dupe je vece od ovoga.

-Sta radis???  Kretencino!

Taman sam cucnula da obrisem baki noge kad neko grunu na vrata i pravo mene u guzicu onim vratima a ja celom u radijator. Moja drugarica k’o june u kupus, dosla da me nadje.

Psovke ne mogu da ponavljam, sramota me je.

I ne pogleda mi glavu, prosista da pozurim i ode kao furija.

Zavrsih sto sam pre mogla, cusnuh spremacici, koja izroni od nekuda, malo love da joj presvuce krevet i odoh da me ovi moji zdrndaju. Pred kolegom nas dve fine, topimo se od finoce, krvni sudovi mi i nisu bas u ocajnom stanju s obzirom na to da pusim kao stoka, obecah da necu vise, zamazase me u nekakav gel, jedva se oprah posle…kolega ode a ja popenih.

-Sram vas bilo, kod ministra cu da idem da kazem, jebo vas onakav ministar, ima li koga ta baka, ima, dabome, cerku, koja nema evre da vam tutne da bi joj majku drzali cistom i suvom, a donela zena sve cisto, strvine bre, kako se ne plasite zaraze, pa vi ovde provedete vremena vise nego kog rodjene kuce… Srbijo, jebem te, i tebe i Vladu i ministre redom…i bolnice u kojima je radila jos  Nadezda Petrovic, drobim i ne stajem, zile mi poiskakale, da puknu od dranja. Ona me poliva alkoholom da se perem, svadja se, urla i ona…jeb’o tebe moj ministar i svi odbornici redom, ovo je neuropsihijatrija, nije kozmeteicki salon, vidis da nemamo nista…i ljudskost smo izgubili od nemastine, ovo je drzavna bolnica, nije privatna, sta se deres na mene…

Pogleda me u celo i prste u smeh. I ja sa njom.

A modrica bas onako lepa, golubije plava, za sada.

Sta mislite, sta su mi radili na poslu?! Zezali me, dabome.

Ako, i treba.

Mora da je moja baba bila u pravu. I sama pomislih da sam udarena kurcem zavrat. Sto ja moram da se jebem i kada mi do jebacine nije? I onda kad joj ni mesto ni vreme ne prilici? Ali, stvarno, zasto?

Kod usnog ne stigoh. Idem u petak. Tamo, iskreno se nadam, nema upisanih. Zaista nemam zelju da postanem casna sestra. Necu bre!

Advertisements

11 коментара »

  1. aj ti polako da oformiš firmu za „geronto majke“ ide ti od ruke, a može da bude dobar biznis.
    Inače…ooopasno si mi dočarala ovaj doživljaj, prosto mi došlo da plačem. Od smeha.
    🙂

    Коментар од Diogenius — јануар 20, 2009 @ 6:48 am | Одговор

  2. Ček, od tog udarca u radijator, je l’ ti malo bolje ili?

    Коментар од Suske — јануар 20, 2009 @ 9:11 am | Одговор

  3. O zeno mila, kako tebe bas sve strefi? Nije smesno, al moram kad te zamislim kako urlas i psujes po bolnici, a njima to sve ko „dobar dan.“ Sto bi reko Radovan – booooooollleeeeeeee meeeeeeeeneeee… 😛

    Коментар од Sanja — јануар 20, 2009 @ 12:05 pm | Одговор

  4. Svašta li će tebe da snađe. „Kurcem zavrat“, ja znam za onu „kurcem u čelo“, pa mi to prvo palo na pamet, da nisi tako zaradila modricu. 😀 kad ono hteli da te ubiju u bolnici i to preko veze. 😆

    Коментар од Charolija — јануар 20, 2009 @ 1:36 pm | Одговор

  5. Kazem ti ja lepo da ce se nasetas po biolnicama i ima da se naplacas raznih scenera i cudesa nevidjena i preko veze i bez veze,al sve to za dz.Za vertigo je jedini lek mirovanje bre,mozda treba neko da te zaveze za krevet kako sam ja uradio ovoj mojoj ludoj zeni pa da ti prodje ili makar bude bolje,jer na zalost to je bolest koja ne prolazi vec se samo povlaci i pojavljuje se iznenadno kad joj se cefne.

    A modrica k`o modrica sve je veca 🙂

    Коментар од Zmajcek — јануар 20, 2009 @ 2:13 pm | Одговор

  6. Stvarno su odeljenja neuropsihijatrije ocajna, tamo izgleda dovedu pacijente, ostave ih i cekaju da ih prodje to kratkotrajno “ludilo“, ja pisah jednom o tome i jedan doktor me namaza ko stoku, ispade da po odeljenjima na svakog pacijenta ide po jedna sestra koja ne ide kuci koliko se majcincki brine.

    A kaze se zavrat, lepo kaze baba 🙂

    Коментар од mahlat — јануар 20, 2009 @ 6:42 pm | Одговор

  7. Dobro te nisu zadrzali tamo jbt :mrgreen:

    Коментар од zelenavrata — јануар 20, 2009 @ 10:21 pm | Одговор

  8. E, vi žene kad počnete da izmišljate… tako moja danas došla s posla, a čarapa joj iscepana – na kolenu. Kao, zakačila negde. Čitavu priču složila, dužu nego ova tvoja. 🙂

    Коментар од RainDog — јануар 20, 2009 @ 11:29 pm | Одговор

  9. Kod ORL nema upišanih, ali ima gluvih. 😀

    Ako je sa neurološke strane sve čisto, spremi se na bateriju interesantnih i nadasve zanimljivih testova kod otorina. 😉

    Коментар од Džejn — јануар 22, 2009 @ 8:36 pm | Одговор

  10. ..e dobra duso, umalo ne nastrada, mogla si bre da otanes pored tog radijatora zaglavljena u misjoj rupi…..
    …a znam, ta si drugo mogla, i ja bi ko i ti…

    Коментар од sarahstory — јануар 23, 2009 @ 2:38 pm | Одговор

  11. mislim da su te zezali na poslu
    da si sljokara, i da si deknula negde u kantu! 🙂

    Коментар од Cika Z — јануар 23, 2009 @ 6:29 pm | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: