Electrasdreams’s Weblog

мај 31, 2009

Kobila

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:34 pm

U ponedeljak otisla na posao u 10…dosla u 20,30;

U utorak otisla na posao u 09…dosla u 23;

U sredu otisla na posao u 8,30…dosla u 19;

U cetvrtak otisla na posao u 09…dosla u 22,15;

U petak otisla na posao u 8,30…dosla u 23,nesto

U subotu otisla na posao u 11…dosla u 22,30;

Danas, u nedelju, otisla na posao u 12,30…dosla u 19;

U tih sedam dana guzica mi je bila na tockovima 461km;  isla u majici na bretele, u zimskoj jakni, spalilo me sunce, produvala vetrustina, nakvasila kisa, olupao grad…

U medjuvremenu, procitala po neki post, napisala po neki komentar, bilo s posla, bilo od kuce kada sam dojurila da se presvucem…

Sutra idem na posao u 9…dolazim ???

Priznacete, izabrala sam bas odgovarajuci avatar?

Aha, danas mi je rodjendan. Evo me namindrošene, odoh u kafanu da je slupam i malo namučim Cigane. Valja se.

мај 17, 2009

Crna moja

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:23 pm

Oh, u usta te pogana

Seme ti prokleto

I dete krvavo

Sestru ti lazljivu

I majku Boziju

I sve ti

Mila moja

Sto mi snagu ispi

Crnilo podgrudi mi nali

Zar da ne proklinjem

Zar da odcutim

Kad izvan svojih ruku

Ni jedno Sunce ne priznajes

Muko moja

Sad mi nista ne smes

Sad pevam i snivam

Medj svojima

Tocim blagost prijatelja

Ljubavlju se nadmecu

Krilate im reci na usnama

Ptice na ramenima

Voljena moja

Oni samnom cemer brode

Po rani kopaju

Neznost brane

Jer hoce

Iz oka ukradeni osmeh da mi vrate

Crna moja

Ma sad mi nista ne smes

Sudbino

мај 15, 2009

Kros

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 9:35 pm

Ljubi je tetka sabajle, sva uzbudjena, resila da dobro istrci kros.

Prigodno skockana, sva u belom, pete u dupe pa na hipodrom.

Ako. Treba. Sport je sjajna stvar…misli tetka, pa sva ponosna, ‘ajd’ i ona na hipodrom da slika dete.

Odziv odlican. Sve osnovne i srednje skole iz grada.

Misli tetka, kako da u tom buljuku slatkisa prepozna ljubi je tetka i uslika je u naporu trke.

Nikako.

Guzva, haos, unezverenost. Trava, po kojoj deca treba da trce, do kolena. Krpelji skacu u oci. Vode ni od korova. Uciteljice urlaju. Kome – ne zna se. Organizatori se sepure kao da su sve organizovali kako treba. Politicari isto. Utegnuti u odela i kravate, naglasavaju funkcije, da se slucajno ne omane. To je, uostalom najvaznije.

Vrucina da ubije.

Je li pocelo na vreme? Nije.

Nastavnica fizickog, zenstveno jedno stvorenje, na sopstvene oci vidis kako joj kurac raste, od vaznosti stajanja za mikrofonom, vristi kao da je deru, zavodi red na stazi, deca kriva dabome za sve sto ne stima…i pusta prvu trku.

I tako 2 sata. Po kategorijama.

Krv ti jebem, kako da bilo sta i bilo koga slikam kada uciteljice i nastavnice turaju svoje guzice ispred svake naprave za slikanje?! Sportski skockane, dupeta uokvirenih u helanke, trenerke, poispadalih sisa na sve strane, jer…to je prilika da se pokaze sve sto na redovnoj nastavi ne moze…a to treba ovekoveciti.

Nakon svake trke, dele se diplome, cudim se kako se u onoj guzvi snadju i pogode koje je dete pobedilo?

Kola hitne uredno parkirana iza cilja.

Uciteljice jurcaju da pokupe svoju decu. Srecne sto su na’vatale jedno svoje, u trku, zabole ih sto su oborile tri-cetri tudja. Uostalom, svaka je odgovorna za SVOJU decu.

Jedna vristi u mobilni. Zove oca cija se devojcica onesvestila. Zacudjeno gledam sto je covek ubrzo dosao. Mogla sam da se zakunem da je odmah

umro od njenog takticnog poziva.

Nego, uopste uzev,veselo,  sareno, takmicarski…lepo.

Deca su to, sa njima je uvek lepo.

Ali.

Da ne bese kraja, tako bi i ostalo.

Odjednom, policajac na stazi. Ispituje jedno dete i pise. Drugom razbijena glava. Nastavnica mu podize majicu da pokaze i modricu na ledjima. Dugacku, odmah pocrvenelu i poljubicastilu, napravljenu gvozdenom stanglom. Pored policajcevih nogu nekoliko bejzbol palica – oduzetih.

Srecom, neko se snasao i odmah pozvao policiju. Da spreci tucu vecih razmera.

Gledam,slusam i ne verujem.

мај 9, 2009

Eto

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 9:49 pm

Ja dosla s odmora.

Odmorila se.

Naradila se.

Namajstorisala se.

Naskitala se.

Kafanovala.

Bancila.

Putovala.

Napevala, naigrala, naplakala, naradovala, docekala, ispratila, naklela se, zaklela se…

Dusu okišila i osuncala.

Radovalo i bolelo. Htela, pa i nisam.

Jos malo gazim po belom.

Kako li je vama samnom, kada je meni sa sobom ovako tesko?

Блог на WordPress.com.