Electrasdreams’s Weblog

децембар 30, 2009

Srecno!

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:27 pm

Ujutru putujem.

Svima vam zelim zdravlje, radost, lovu…

Kada se vratim, napisacu vam nesto lepo i romanticno.

I ispricati kako je bilo.

Prateci savete iz mahlatickinih naucnih istrazivanja, mora da bude dobro.

Sve vas ljubim.

Advertisements

децембар 27, 2009

Uf

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 4:17 pm

Gospodin Joca juce izasao u setnju.

Pojurilo ga komsijsko kuce bas kada je trebalo da sidje sa ograde i dodje kuci.

Jos ga nema.

Sve sam pretrazila.

Hocu da crknem.

децембар 8, 2009

Sve cu da ih oteram!

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:01 am

Okupismo se za vikend. Ljubi ga majka, covek mi i ja, naravno i Gospodin Joca, kako dugo vec nismo. Nikako da se pokupimo i uskladimo.

Opstenarodno veselje, al’ neki cirkus mora da se izrodi, da jebe oca.

Prvo se umal’ ne pobismo kod koga ‘oce Joca, kod koga nece, koga voli, koga zajebava…

Kako mi je kuca prizemna, iz dvorista mi cesto ulaze koje kakvi akrepi, ili ih Gospodin Joca unosi. Lisce, bube, gliste…

Kada sam u petak dosla s posla, zatekla sam ga na fotelji, izvrnutog sa sve cetiri u vis, spava pa se zanosi. Jedva spremih rucak i jedva rucasmo od njega. Skakao je na nas kao besan pa ga zatvorismo u kupatilo. Drao se i urlikao kao lav, bi mi ga zao.

Posle rucka, kud koji mili moji. Junior svojim poslom, covek mi svojim…ostasmo Joca i ja da raskrcimo napravljeni jebarnik /lom/, pa da se poizvrcemo u krevet.

Dok smo prali sudove, svakako zajedno, ucinilo mi se da se nesto prosetalo duz radnih delova kuhinje i zamaklo ispod.

Umorna sam, i spava mi se – pomislih.

Joca zaokupljen mojim cigaretama i upaljacem, ne reaguje.

Nakon par minuta – opet.

Ama nisam blesava, nesto seta po podu!

Mis!

– Joco, kretenu, mis ti se seta ispred nosa!

Pogleda me blagotelece i skoci na krevet da zauzme mesto da ga ne zajebem pa ucinim to pre njega.

– Strvino bre, jel’ si macka ili delfin, budaletino, sta si? Idi juri misa, sa’cu da precrknem!

Ama jok. Gleda me pospano i gnjezdi se i dalje.

Zgrabila sam sve telefone, i cigare, i pikslu i daljinac, uskocila pored njega na krevet i pocela da zovem redom.

Ne bojim se misa ali mi je strasno gadno. Pomisao da ce mi preci preko noge recimo, dovodi me do tezeg oblika nervnog rastrojstva. Nikada se ne upitam zasto bi to radio, ali ‘ajd sad’. Ne mogu sve ni da se pitam u takvim situacijama.

– Juniore, dolazi kuci, us’o mis! – urlam u telefon.

– Hahahahahahahaaaaaaaa, zeno, ‘si blesava, da je mis Joca bi ga smrsio koliko odma’. Ne mogu, na sisanju sam bre! Daj, o’ladi, prividja ti se. Uostalom, mali, slatki poljski misic, nemoj slucajno da ga ubijes!

– Idiote, samo mi dodji kuci, zgazicu te na mrtvo. Tras. u koliko moze s mobilnim to tras. Al’ ja zamislila pa mi bi lakse.

Zovem ja sada coveka mi mog zivota, oslonac moj, odma’ ce da dojuri – mrmljam dok bodem po brojevima.

Majko mila, on zaurlao kao ubodjen.

Jebao me mis da me jebao, on je kod majstora, nesto ih drka /valjda njega i majstora?/…jebao tebe majstor da te jebao necu te ja ni sekundu vise idi gde znas kod tvoje mame sto te meni uvalila kad’ mene mogu misevi da pojedu a tebe bas briga preci ti auto da te jebao auto i ceo svet i ono sto si mi prosle godine rekao i pretprosle i pre deset godina crkni majstor ti dabogda upropastio auto mozes odmah da se spakujes…i da mene jebala macorcina trut najedeni imbecil koji nema pojma da je macka i sta ako je mis nije nilski konj…

Tras! Opet ja zamislila.

– Ama niko mi u kucu nece uci, cvilecete vi ispred vrata obojica, janicari bili surovi? Ma ‘ajde, ljudi to misle jer ne poznaju vas dvojicu, a ti spavas kao kreten, i nisi macka, ko zna sta si?! I ti ces napolje za svagda! Ako, tako mi i treba, mrcino razmazena!

Ceo sat sam sedela na krevetu bez suvisnih pokreta i zurila u pod. Gospodin Joca, razbaskaren na krevetu, slatko spava, boli ga rep da juri misa.

Nakon tog sata koji mi se otegao kao ceo milenijum, covek mog zivota mi, uleteo je u kucu, crven kao var na auspuhu, urlajuci zgrabio usnulog princa i ugurao ga pod radni deo kuhinje. Ostao samo rep da viri. On, onako probudjen, ne shvatajuci toliku grubost, izglavio se odande i zatreptao. Ja, osecam da ce smeh da me ugusi, ali, ako sada pisnem, bice mi poslednje.

Iz treceg pokusaja uguravanja, Joca se opasuljio i uhvatio ga. Sav ponosan izneo ga nasred kuhinje. Ja ‘ocu da umrem.

– Otmi mu, odmah kad’ ti kazem, iznesi ih napolje al’ mu otmi, mozda je otrovan, ako se Joci nesto desi ako ga pojede, ima da te nema…ori se kuca.

– Ne vristi budaletino, pomislice narod da te koljem, cuti breeeeeeeeeeeeee, ali ote Joci misa i iznese da ga baci cak na ulicu.

Posle nismo govorili.

Junior kada je dosao, nista nije smeo da pita. Otisao u grad.

Mi opet nismo govorili.

Nije pomoglo ni treptanje, ni ukusna vecera, ni pita od jabuka, ni cipkani ves, ni „Lush“…nista nije vredelo. Samo sam, cekala da pocne da se pakuje.

Ali nije.

децембар 4, 2009

Gospodin Joca

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 4:00 pm

Od nedavno imam gospodina Jocu. Tinejdzera.

Lep, doteran, namirisan, odmerenog ponasanja /ne uvek do duse/.

Sivo-crn, crnih kao ugalj sapa i njuske i takvih ociju.

Mnogo lici na tigra-dobricu.

Ogroman.

Lenj kao buba.

Po ceo dan jede, spava i sere. Cetvrto, uglavnom ne postoji, osim ako mu se ‘oce.

Igra se samo kada se njemu cefne, radoznao je samo kada se njemu cefne…sile nema da hoce kada se meni cefne.

Napolje izlazi samo da proseta guzicu. Uzvere se uz tresnju, proseta po krovu, oddzonja partiju u oluku /kako smesti dupe tamo, nije mi bas jasno?/, malo se krije u zbunju i  pravi se blesav kada zaurlavam da ga dozovem pri cemu se komsiluk krsti , cudi i pljucka za spas moje pameti.

Sve to ne potraje ni po’sata pa utrcava u kucu kao da ga zli duhovi gone.

Njegovo gospodstvo ne dozvoljava mu da juri macke preko krovova i ograda…pih! Pa da se isprlja. Ma ‘ajde!

On lepo zensku dovede kuci.

Kada me slog nije strefio?!

Pre jedno dve nedelje, sedim za masinom i sijem. Moram, il’ da umrem.

Od danagazisnogom punog ormara, nisam imala sta da obucem za jednu, prilicno obicnu, priliku. Koliko za dva sata  morala sam da imam novu tuniku. Makaze u ruke, sa’cu ja!

Rkce masina, ne cujem i ne vidim nista. Zurim. Obradjene delove bacam iza sebe, na stolicu.

U jednom trenutku kada sam se okrenula da uzmem sta mi treba, umal’ se ne strovalih sa stolice.

Pored kreveta – dve macke!

Gospodin Joca i belo-siva gospodjica, u pola manja od njega, pufnasta, cista, dupata, repata i lomna u struku, lepa kao pahuljica.

Sede jedno preko puta drugog i netremice se gledaju. Mogu da se zakunem da je kloparala svojim trepavicama.

Sta cu?  Zajebah priliku, zajebah tuniku i smestih se u fotelju da posmatram.

Gospodin Joca me ne primecuje. Kao da me nema.  Pomalo bejah uvredjena, a nisam bas sigurna da nisam bila i ljubomorna?

– Zar tako stoko maceca, izdajnicka? Ko te othranio od 100 grama mesa, ko te kupa, mirise, mazi…? S kim spavas?…Eh.

Pricam ja, on ni da cuje.

Ona, kurva, basmebrigahodom, blago nakrivljene glave i napucene roze njuske, pravo na njegovu ciniju sa hranom. On nista. U stopu je prati.

– Dabome, da sam ja, u oci bi mi skocio da me izgrebes…mrmljam

Ona jede, on seo pored i posmatra. Divi se.

Budala muska! Som!

Nakon umivanja, nasta jurnjava.

On oko nje, ona frkce i, bogami, deli samare. Dobi Joca bas dobre batine.

Ona – zviz po njusci, on jos umilnije gleda.

Bi me sramota. Skroz.

Potraja ta jurnjava, al’ on nikako da je pricepi i pokaze sta je musko?

Poceh da crvenim, doslo mi da zaplacem od bruke.

Pred vece, izadjose napolje. Igrase se ispred vrata jos malo, pa gospodjica, ponosno podignutog repa i glave, lelujavim hodom ode u mrak. Neznano gde.

Usao je u kucu, mjauknuo tuzno par puta i utehu potrazio u mom krilu.

Nisam posteno ni zamahnula rukom mazeci ga , zadovoljno preduci, zaspao je.

Filozofski. Bas.

Create a free website or blog at WordPress.com.