Electrasdreams’s Weblog

17 јануара, 2010

Mangupluk

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 1:25 pm

Vec devet godina je kako mi govore da sam gresna sto se nisam oprostila.

Neka sam.

Govore mi kako treba da te pustim da pocivas u miru.

Nije nego.

Ti da pocivas? Ma ‘ajde!

Nemaju pojma, bre!

Nemaju pojma da se ne mozes oprostiti s nekim ko je uvek s tobom.

U nemiru i zadovoljstvu.

U pametovanju i mangupiranju.

Kada smehom zvonis i kada boli, do pomame.

Ko te pomiluje po kosi ili prstom pripreti kada god pogledom upres put neba. U nevid.

Ko te je voleo a pustio.

Umeo si da kazes – spremnu.

Ti velicanstveni, uobrazeni egoljupce, sve si uvek najbolje znao, a?

Budalo jedna!

Nije te bilo briga kako cu?

Kako cu da umem da ti ovo „zrno“ sto si mi ostavio bude bar slicno?

Svadjam se, dabome.

Secas se, govorio si da ja to radim za oboje?

Nisam ti zahvalna.

Samo te volim.

I pitam te, da li se, i tamo gore, jos uvek domundjavas sa svojom voljenom, velicanstvenom, uobrazenom, egoljubivom i sveznajucom tastom?

Da ne dozvolite da se ikada, ziveci zivot, zaboravim.

25 коментара »

  1. Kad bih sad umela nesto da kazem…

    Коментар од Mahlat — 17 јануара, 2010 @ 6:03 pm | Одговор

  2. Uh! Lepsu ljubavnu pricu ne procitah skoro. Blago onom koji te je imao, da ga ovako lepo nikad ne zaboravis.

    Коментар од Sanja — 17 јануара, 2010 @ 6:15 pm | Одговор

  3. E pa najezila sam se skroz.

    Коментар од zelenavrata — 18 јануара, 2010 @ 2:26 pm | Одговор

  4. uh…sad jedino da i ti budeš mangup i sa zrnom i sa životom 🙂

    Коментар од lost03 — 18 јануара, 2010 @ 2:52 pm | Одговор

  5. dok su u srcu nikad ne ostaju zaboravljeni.

    Коментар од IvanB. — 18 јануара, 2010 @ 3:56 pm | Одговор

  6. Znam…. 😦

    Коментар од Ivana — 19 јануара, 2010 @ 9:12 am | Одговор

  7. ako nešto kažem samo ću pokvariti utisak, možda samo reč VELIČANSTVENO!

    Коментар од sanjar u prolazu — 19 јануара, 2010 @ 10:45 pm | Одговор

  8. Svaka rec ima tvoju jacinu. Videla sam to.

    Коментар од sarah — 20 јануара, 2010 @ 4:17 pm | Одговор

  9. Ovo je Ljubav koja se nosi u sve dimenzije postojanja…Moćna, jaka i prava…
    Zavidim ti na tome što si bar na tren imala takvo blago,a imaš ga i sada…
    Ovo si tako napisala, iz srca je izašlo poput zgusnutog oblaka punog emocija, da sam se zagrcnula čitajući..Ne plačem, to sam očima uhvatila delić sjaja ove neverovatne i divne priče..

    Коментар од veshtichanstvena — 20 јануара, 2010 @ 4:27 pm | Одговор

  10. doista mi je drago sto zavirih tu… srce je zlatno pero tvoje duse…lijepi pozdrav 🙂

    Коментар од jauprolazu — 21 јануара, 2010 @ 10:16 am | Одговор

  11. Eh, na ovakav tekst o ljubavi, teško je išta reći! Bar vam je bilo lepo zajedno! Jer da nije, ne bi bilo ni ove priče ni tvog ljubimca, sina. Divna si ti žena, svaka ti čast! 🙂

    Коментар од dudaelixir — 21 јануара, 2010 @ 4:29 pm | Одговор

  12. veličanstveno

    Коментар од dollybel — 21 јануара, 2010 @ 4:42 pm | Одговор

  13. Šta napisati posle ovakvog posta a da ne zvuči otrcano i patetično ?

    Коментар од Exxx — 21 јануара, 2010 @ 5:49 pm | Одговор

  14. E, ako se sa taštom slagao, onda je sigurno bio veličanstven. To retko kome uspe. Lepo si to napisala.

    Коментар од malabreskva — 21 јануара, 2010 @ 7:40 pm | Одговор

  15. ćutim.

    Коментар од shaputalica — 22 јануара, 2010 @ 8:49 am | Одговор

  16. Kao autsajder i neupućena skroz, mogu jedino da naslutim izmedju redova ove ljubavi a to što naslućujem je bolno ali lepo i beskrajno vredno. Sretni su ljudi kojima je pružena šansa da to osete!

    Коментар од SanjaKokica — 22 јануара, 2010 @ 10:16 am | Одговор

  17. Koliko tuge i ljubavi …

    Коментар од Suske — 23 јануара, 2010 @ 3:40 am | Одговор

  18. Lakse mi je kada drugi pise ili prica o onome sto razmisljam. Ne umem da se izrazim, ma koliko pokusavao. Ni prema kome mom ne mogu ovako lepo da recima pokazem postovanje, ljubav, sve emocije , ma gde bio…
    Predivno, mada meni prezalosno.

    Коментар од Deda — 23 јануара, 2010 @ 3:51 pm | Одговор

  19. Uh…samo se uzdah oteo iz mene, ti hrabra ženo. 😦

    Коментар од Charolija — 24 јануара, 2010 @ 12:22 am | Одговор

  20. Tišina…

    Коментар од nektarina — 24 јануара, 2010 @ 12:43 am | Одговор

  21. ovo je tako lično…samo da se prijavim, nema se šta reći…

    Коментар од magi — 25 јануара, 2010 @ 12:06 pm | Одговор

  22. lijepi pozdrav 🙂

    Коментар од jauprolazu — 1 фебруара, 2010 @ 5:36 am | Одговор

  23. Tačno znam o čemu pričaš…Divna priča, iako tužna.
    Svako ima svoj put. Razlog i vreme kretanja… Valjda. Mrsko bi mi bilo da mislim da se neke bitne lepe ili ružne stvari dešavaju bez razloga. Kako god. Zrno je nekada bilo zrno, sada je ono već postalo jedan ceo univerzum pretpostavljam…Nije lako izaći na kraj sa gravitacijom, sa periodima kada razarajuće komete dolaze kada ih najmanje očekuješ iz cetra sveta koji najviše voliš. Ali, onome ko ljubav seje, ljubav će i da cveta… Veliki pozdrav

    Коментар од crnaperla — 13 фебруара, 2010 @ 4:48 pm | Одговор

  24. i ti si na leeru??
    ajd piši nešto, vreme je… 🙂

    Коментар од Sanjar u prolazu — 2 марта, 2010 @ 9:44 pm | Одговор

  25. […] Elektra kao i ja stalno negde jurca. Možda je to stvarno jedna od osnovnih osobina blizanaca. “Ni ja vala nista ne stizem, a stalno sam u galopu. fale mi sati u svakom danu.” Ode još jedan novembar […]

    Повратни пинг од Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija — 29 марта, 2010 @ 2:10 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: