Electrasdreams’s Weblog

јануар 17, 2010

Mangupluk

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 1:25 pm

Vec devet godina je kako mi govore da sam gresna sto se nisam oprostila.

Neka sam.

Govore mi kako treba da te pustim da pocivas u miru.

Nije nego.

Ti da pocivas? Ma ‘ajde!

Nemaju pojma, bre!

Nemaju pojma da se ne mozes oprostiti s nekim ko je uvek s tobom.

U nemiru i zadovoljstvu.

U pametovanju i mangupiranju.

Kada smehom zvonis i kada boli, do pomame.

Ko te pomiluje po kosi ili prstom pripreti kada god pogledom upres put neba. U nevid.

Ko te je voleo a pustio.

Umeo si da kazes – spremnu.

Ti velicanstveni, uobrazeni egoljupce, sve si uvek najbolje znao, a?

Budalo jedna!

Nije te bilo briga kako cu?

Kako cu da umem da ti ovo „zrno“ sto si mi ostavio bude bar slicno?

Svadjam se, dabome.

Secas se, govorio si da ja to radim za oboje?

Nisam ti zahvalna.

Samo te volim.

I pitam te, da li se, i tamo gore, jos uvek domundjavas sa svojom voljenom, velicanstvenom, uobrazenom, egoljubivom i sveznajucom tastom?

Da ne dozvolite da se ikada, ziveci zivot, zaboravim.

Advertisements

25 коментара »

  1. Kad bih sad umela nesto da kazem…

    Коментар од Mahlat — јануар 17, 2010 @ 6:03 pm | Одговор

  2. Uh! Lepsu ljubavnu pricu ne procitah skoro. Blago onom koji te je imao, da ga ovako lepo nikad ne zaboravis.

    Коментар од Sanja — јануар 17, 2010 @ 6:15 pm | Одговор

  3. E pa najezila sam se skroz.

    Коментар од zelenavrata — јануар 18, 2010 @ 2:26 pm | Одговор

  4. uh…sad jedino da i ti budeš mangup i sa zrnom i sa životom 🙂

    Коментар од lost03 — јануар 18, 2010 @ 2:52 pm | Одговор

  5. dok su u srcu nikad ne ostaju zaboravljeni.

    Коментар од IvanB. — јануар 18, 2010 @ 3:56 pm | Одговор

  6. Znam…. 😦

    Коментар од Ivana — јануар 19, 2010 @ 9:12 am | Одговор

  7. ako nešto kažem samo ću pokvariti utisak, možda samo reč VELIČANSTVENO!

    Коментар од sanjar u prolazu — јануар 19, 2010 @ 10:45 pm | Одговор

  8. Svaka rec ima tvoju jacinu. Videla sam to.

    Коментар од sarah — јануар 20, 2010 @ 4:17 pm | Одговор

  9. Ovo je Ljubav koja se nosi u sve dimenzije postojanja…Moćna, jaka i prava…
    Zavidim ti na tome što si bar na tren imala takvo blago,a imaš ga i sada…
    Ovo si tako napisala, iz srca je izašlo poput zgusnutog oblaka punog emocija, da sam se zagrcnula čitajući..Ne plačem, to sam očima uhvatila delić sjaja ove neverovatne i divne priče..

    Коментар од veshtichanstvena — јануар 20, 2010 @ 4:27 pm | Одговор

  10. doista mi je drago sto zavirih tu… srce je zlatno pero tvoje duse…lijepi pozdrav 🙂

    Коментар од jauprolazu — јануар 21, 2010 @ 10:16 am | Одговор

  11. Eh, na ovakav tekst o ljubavi, teško je išta reći! Bar vam je bilo lepo zajedno! Jer da nije, ne bi bilo ni ove priče ni tvog ljubimca, sina. Divna si ti žena, svaka ti čast! 🙂

    Коментар од dudaelixir — јануар 21, 2010 @ 4:29 pm | Одговор

  12. veličanstveno

    Коментар од dollybel — јануар 21, 2010 @ 4:42 pm | Одговор

  13. Šta napisati posle ovakvog posta a da ne zvuči otrcano i patetično ?

    Коментар од Exxx — јануар 21, 2010 @ 5:49 pm | Одговор

  14. E, ako se sa taštom slagao, onda je sigurno bio veličanstven. To retko kome uspe. Lepo si to napisala.

    Коментар од malabreskva — јануар 21, 2010 @ 7:40 pm | Одговор

  15. ćutim.

    Коментар од shaputalica — јануар 22, 2010 @ 8:49 am | Одговор

  16. Kao autsajder i neupućena skroz, mogu jedino da naslutim izmedju redova ove ljubavi a to što naslućujem je bolno ali lepo i beskrajno vredno. Sretni su ljudi kojima je pružena šansa da to osete!

    Коментар од SanjaKokica — јануар 22, 2010 @ 10:16 am | Одговор

  17. Koliko tuge i ljubavi …

    Коментар од Suske — јануар 23, 2010 @ 3:40 am | Одговор

  18. Lakse mi je kada drugi pise ili prica o onome sto razmisljam. Ne umem da se izrazim, ma koliko pokusavao. Ni prema kome mom ne mogu ovako lepo da recima pokazem postovanje, ljubav, sve emocije , ma gde bio…
    Predivno, mada meni prezalosno.

    Коментар од Deda — јануар 23, 2010 @ 3:51 pm | Одговор

  19. Uh…samo se uzdah oteo iz mene, ti hrabra ženo. 😦

    Коментар од Charolija — јануар 24, 2010 @ 12:22 am | Одговор

  20. Tišina…

    Коментар од nektarina — јануар 24, 2010 @ 12:43 am | Одговор

  21. ovo je tako lično…samo da se prijavim, nema se šta reći…

    Коментар од magi — јануар 25, 2010 @ 12:06 pm | Одговор

  22. lijepi pozdrav 🙂

    Коментар од jauprolazu — фебруар 1, 2010 @ 5:36 am | Одговор

  23. Tačno znam o čemu pričaš…Divna priča, iako tužna.
    Svako ima svoj put. Razlog i vreme kretanja… Valjda. Mrsko bi mi bilo da mislim da se neke bitne lepe ili ružne stvari dešavaju bez razloga. Kako god. Zrno je nekada bilo zrno, sada je ono već postalo jedan ceo univerzum pretpostavljam…Nije lako izaći na kraj sa gravitacijom, sa periodima kada razarajuće komete dolaze kada ih najmanje očekuješ iz cetra sveta koji najviše voliš. Ali, onome ko ljubav seje, ljubav će i da cveta… Veliki pozdrav

    Коментар од crnaperla — фебруар 13, 2010 @ 4:48 pm | Одговор

  24. i ti si na leeru??
    ajd piši nešto, vreme je… 🙂

    Коментар од Sanjar u prolazu — март 2, 2010 @ 9:44 pm | Одговор

  25. […] Elektra kao i ja stalno negde jurca. Možda je to stvarno jedna od osnovnih osobina blizanaca. “Ni ja vala nista ne stizem, a stalno sam u galopu. fale mi sati u svakom danu.” Ode još jedan novembar […]

    Повратни пинг од Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija — март 29, 2010 @ 2:10 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: