Electrasdreams’s Weblog

мај 24, 2010

Registracija

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 2:51 pm

A ne, nije nikako ona kada sam se udavala. To cu obaska.

Prosto ne znam koja od ove dve je bila smesnija?

Ali, ‘ajde prvo da opisem kako sam svojevremeno registrovala SZR, tj Samostalnu zanatsku krojacku radnju – „elektra“:

Kako od rodjenja ispitujem i maltretiram svoje mogucnosti i sposobnosti, reci- ne mogu, ne umem, ne znam da li bih, ne mislim…u mom recniku ne postoje. Nadobudno- mogu, umem, hocu, moram, u inat sebi…obelezile su mi vasceli zivot.

E, tako ti ja sa nekih 17 godina resim sama da sijem. Ne umem, ali nema veze, naucicu. Dohvatim babin karirani stolnjak, izvadim snit iz Burde /zene znaju sta je to/, skrojim haljinu kosuljicu /i to zene znaju sta je, ni malo jednostavno za sasiti/, i prc!

Nemam masinu a i ne umem da je „teram“.

Ja da ne mogu? Takva sitnica da me spreci? Ma ‘ajde!

Uzmem iglu i konac i rucno sasijem haljinu. Svi se divili, ko da hupih Armanija licno, ja je nosila do iznemoglosti, i sada je cuvam.

Moji nista. Ni da se ponude da mi kupe prokletu masinu. Smrtno sam bila uvredjena.

Kada sam sasila sledecu, opet rucno, moja tetka me uhvati za ruku, odvede u Robnu kucu „Beograd“ na Terazijama,/ secate se?/, i ja dobih „Visnju“, Bagatovu. Joj radosti!

…………………………………….

Prosle godine, ja savladala znanje i umenje, majstorski ispit polozila izmedju dva dojenja juniora……i sada bi to trajalo da idem redom, pa necu.

Dosla u glupi Pozarevac i nameracila da otvorim radnju. Moji se krstili. Kako? Lepo.

Minus na tekucem racunu, sveze razvedena sa bebom u kolicima, bez stalnog posla, bez lokala.

Hocu radnju i tacka.

Odem lepo u Opstinu da pitam sta mi sve treba? Izadjoh poluluda.

Ali hocu.

Prikupih papire, dja po Beogradu, dja po Pozarevcu i odoh da podnesem zahtev.

Ucinjeno.

Kazu, dodji za desetak dana da vidimo je li reseno. To je zanatska radnja, znaci proizvodnja, trebalo bi da bude lako i brzo.

Aha.

Dobih potvrde od 1256987 inspekcija raznoraznih, ali od trzisne jok. Inspektor ni da cuje. Kaze, u zahtevu sam stavila i POZAMANTERTJA, a to ne postoji.

Kako bre ne postoji, jesil’ ti bre blesav?

Ma jok. To ne postoji, tvrdoglava zeno, znam valjda sta pricam.

Probah da mu objasnim da su to pratece stvari: konac, dugmad, trake /razne/, naramenice, postava…………..gleda me kao ubodjen i odmahuje glavom. Toga u njihovom pravilniku, ili cemu vec, nema, pa ja mogu da se izvrnem.

Tu je vec doslo do unosenja u lice. On meni, ja njemu. Tonovi su bivali sve vislji i skripaviji. I pretnje. On meni da sam budala, ja njemu da je neznalica i da sa tog mesta treba da ide kuci i ne zauzima nekom normalnom radno mesto…..i tako.

Izbaci on mene iz kancelarije sa: -„znas kada ces otvoriti radnju?-Dok je mene ovde, NIKADA!

Pre nego sto tresnuh vratima /stoletnim/ inace bi se raspala, rekoh mu da se raspita pre nego sto ujutru ne dodjem. On me opsova. Ne znam sta me je sprecilo da ga ne udavim, valjda samo inat da mu dokazem da sam u pravu, pa cu posle.

…………………………….

Pet dana za redom sam dolazila uzalud. Ili nije tu, na terenu je, ili je na dorucku, sastanku………….

Sesti dan ponesem tronozac, da dobro ste procitali, i pola sata pre radnog vremena odem ispred njegove kancelarije i sednem da cekam. On prodje bez dobar dan. Sledeceg dana ponesem i termos sa kafom i zauzmem istu „pozu“.

Treci dan na tronoscu urodio plodom. Pozvao me predsednik Opstine, naredio mu da pozove Republicku u Beogradu, oni mu lepo objasnili da je budala i vo i naredili da mi izda potvrdu i da u njkoj MORA da pise POZAMANTERIJA!

Da je pogled mogao da ubije, sada ja ovo ne bih pisala.

Resenje sam dobila tek za mesec i po dana.

Dolazio mi je u radnju bar jednom nedeljno ali nikada nista nije nasao da bi mogao da me kazni. Hteo je da poludi sto ga se ne plasim i ne fermam. I stalno mi pretio……………

Srecom, ubrzo otisao u penziju.

I danas kada me sretne, u pogledu mu citam mrznju.

Sta li bi me tek snaslo da sam htela da registrujem preduzece?!

E tako, ispricah. Ubola me tema kod Milka pa sam morala.

мај 9, 2010

Blog

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 1:50 pm

Blog mi je poludeo.

Ili WordPress?

Ili kompjuter?

Komentari mi se gube pa ih posle nalazim ko zna gde, kod nekih ne mogu da komentarisem – da li zato sto oni brckaju po svojim blogovima ili je moj posandrcao, ne znam, ne prepoznaje siromah ni mene pa svaki put moram da se ulogujem…………

Sada zaista nemam vremena da se bavim time, a vi se strpite. Neka ga ovako ali ako neko zna koji mu je neka kaze.

мај 5, 2010

Eutanazija

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 6:17 pm

Danas je dobila jos jednog ljutog pristalicu.

Hvalicu je na sva usta, boricu se za nju, propagiracu…sve sto bude bilo u mojoj moci, da kazem koliko je humana, a to sam danas shvatila skroz.

Vecina vas zna za dedu, onog dedu koji je meni i mojoj familiji i uteha, i razonoda, i podrska, i bes, i bandoglavost, i oslonac……….apsolutno moze da stane u -sve.

Dedu koji je i za protekli Mitrovdan kitio muziku evrima. Ne kao svih  proteklih , ali jeste.

Ljudskost.

Snaga.

Dobrota.

Razumevanje.

Za manje od tri meseca postade tuga i muka.

Sebi i nama.

Stena mi podgrudi stala. Ne mogu suvislo da mislim.

Ne mogu vise da podnesem taj preklinjuci pogled.

Progovara samo kada skupi malo snage.

I nasmeja me i raspameti malopre.

– “ Ah, gde su ti muda Boze? Da me pustis da umrem kao covek? Krv ti ne jebem prokletu! Picko!“

Create a free website or blog at WordPress.com.