Electrasdreams’s Weblog

мај 5, 2010

Eutanazija

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 6:17 pm

Danas je dobila jos jednog ljutog pristalicu.

Hvalicu je na sva usta, boricu se za nju, propagiracu…sve sto bude bilo u mojoj moci, da kazem koliko je humana, a to sam danas shvatila skroz.

Vecina vas zna za dedu, onog dedu koji je meni i mojoj familiji i uteha, i razonoda, i podrska, i bes, i bandoglavost, i oslonac……….apsolutno moze da stane u -sve.

Dedu koji je i za protekli Mitrovdan kitio muziku evrima. Ne kao svih  proteklih , ali jeste.

Ljudskost.

Snaga.

Dobrota.

Razumevanje.

Za manje od tri meseca postade tuga i muka.

Sebi i nama.

Stena mi podgrudi stala. Ne mogu suvislo da mislim.

Ne mogu vise da podnesem taj preklinjuci pogled.

Progovara samo kada skupi malo snage.

I nasmeja me i raspameti malopre.

– “ Ah, gde su ti muda Boze? Da me pustis da umrem kao covek? Krv ti ne jebem prokletu! Picko!“

Advertisements

25 коментара »

  1. teško mi je o ovakvim stvarima bilo šta reći…

    Коментар од sanjar u prolazu — мај 5, 2010 @ 8:43 pm | Одговор

  2. ne znam sta da kazem, nije lako njemu, nije lako ni vama pored njega 😦

    Коментар од ivanb — мај 5, 2010 @ 8:55 pm | Одговор

  3. 😦

    Izdrži srećo..

    Коментар од Milko — мај 5, 2010 @ 9:13 pm | Одговор

  4. 😦

    Коментар од nastasja — мај 5, 2010 @ 10:03 pm | Одговор

  5. u takvim situacijama je to čin milosrđa, ali pitanje je ko bi to hteo i mogao da uradi,

    sad mi nekako dođe trulo što sam napisao post „lek za sve“

    Коментар од Exxx — мај 6, 2010 @ 2:34 am | Одговор

  6. E jebem mu život 😦

    Коментар од Charolija — мај 6, 2010 @ 8:27 am | Одговор

  7. 😦

    Коментар од Sanja — мај 6, 2010 @ 10:21 am | Одговор

  8. Znam.

    Sranje.

    Užas
    😦

    Коментар од Ivana — мај 6, 2010 @ 11:11 am | Одговор

  9. Jebiga…. 😦

    Коментар од zelenavrata — мај 6, 2010 @ 12:19 pm | Одговор

  10. dopiši i mene u pristalice eutanazije.

    Коментар од dollybel — мај 6, 2010 @ 8:22 pm | Одговор

  11. Hvala vam, svima. Samo to mogu da kazem.

    Коментар од electrasdreams — мај 6, 2010 @ 9:03 pm | Одговор

  12. Uh, jeste strašno, zaista. Ništa pametno sem POMOĆI MU DA SE NE MUČI NA JEDAN JEDNI NAČIN… rekla si ga! 😦

    Коментар од dudaelixir — мај 6, 2010 @ 9:29 pm | Одговор

  13. Treba dobro razmisliti gde su granice za eutanaziju, jer svedoci smo da se svako dobro delo moze lako pretvoriti u svoju suprotnost. Upravo zbog toga, u nesrecama koje nam se nazalost desavaju, preostaje nam samo „rec kao lek kada drugog leka nema…“ i vera u Boga.

    Коментар од mmiljana — мај 7, 2010 @ 5:33 am | Одговор

  14. E znaš, ja sam tako jednom čula jednog dedu, isto kad je skupio snage da se obrati onom u koga je verovao i koji ga je mučio, kako ga se odriče uz – Ja sam boga stavio na moga…

    Коментар од Mahlat — мај 7, 2010 @ 7:37 pm | Одговор

  15. mmiljana, ja mislim na pravu, humanu eutanaziju cije se granice jos kako prepoznaju. Uopste ne mislim o tome da treba ili ce se pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, nisu svi ljudi zlocinci.

    Mahlat, u pravu je bio deda. Evo i moj ga se odrece. S pravom.

    Коментар од electrasdreams — мај 7, 2010 @ 8:53 pm | Одговор

  16. […] I on je molio 😦 Posted on 8 maj, 2010 by marouk Joj kako sam se rasplakala (( […]

    Повратни пинг од I on je molio :( | Kad tata uguši sva svetla… — мај 8, 2010 @ 12:03 am | Одговор

  17. http://marouk.wordpress.com/2010/05/08/i-on-je-molio/

    :((((

    Коментар од marouk — мај 8, 2010 @ 12:03 am | Одговор

  18. Dođoh da nešto kažem i ostah da psujem u sebi. 😦

    Коментар од shunjalica — мај 8, 2010 @ 12:14 am | Одговор

  19. Pretesko.
    Nadam se da ga je onaj gore cuo
    i da se postideo.

    Коментар од malabreskva — мај 8, 2010 @ 4:22 pm | Одговор

  20. Strasno. Dva dana se mislim da l’ da kazem ovo svasta sto mi je u glavi. Ali kad jedan energican i ponosit covek dodje u takvu situaciju, trebalo bi da je ljudski omoguciti mu da ode kako je ziveo.
    Kad je moj tata umro od nenormalnog mozdanog udara, ja psovala doktore koji su mi govorili – sreca sto je umro, a posle sam shvatila da su ljudi bili u pravu. Njemu, onakvom kakav je bio, zivot biljke bio bi najgore moguce ponizenje. Zato te sve razumem, al’ ne znam sta pametno da kazem. 😦

    Коментар од Sanja — мај 8, 2010 @ 5:06 pm | Одговор

  21. uh. ima jos jednu pristalicu.

    Коментар од rainbowica — мај 8, 2010 @ 7:29 pm | Одговор

  22. Znam da ne tražiš savet – ovo je samo tvoj krik nemoći. Nada i eutanazija nikako ne idu zajedno. Imam savet za tebe, ali neću ga izgovoriti, jer svaki savet je basmislen u tvom položaju.

    Коментар од Alex — мај 9, 2010 @ 10:17 am | Одговор

  23. Uh, bas mi je zao 😦 .

    Коментар од Plava Baklava — мај 17, 2010 @ 10:17 am | Одговор

  24. Evo i mene. Kad pročitam ovako nešto, uvek se vrtim ko mačka oko vruće kaše, jer bih nešto rekla,a sve što bih rekla mi glupo, jer samo ti znaš kroz šta prolaziš… Stvarno mi je žao

    Коментар од crnaperla — јун 12, 2010 @ 4:26 pm | Одговор

  25. Stigo’ ovde sa bloga Kad tata… i tresem se.

    Ja sam ovo želela tokom poslednjih pola sata života moga oca, jer sam znala da se od metastaze na malom mozgu umire gušenjem. Ljudski je tako misliti kad vidiš u kakvim mukama ljudi umiru, čak i onda kad to nije tvoj konačni stav.

    Ovi što pričaju o bogu, moralima, itd…verovatno nisu nikad nikoga izgubili.

    Коментар од Iva — октобар 23, 2010 @ 9:30 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: