Electrasdreams’s Weblog

август 3, 2010

Ne znam dokle?

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 1:13 pm

Vec mesecima me prati neko zlo.

Svasta ruzno mi se izdesavalo.

I neprebolno.

Kazu, kada krene, treba vremena da stane.

Ne znam dokle ce?

Zadnje, sinoc, crkao mi je i kompjuter.

To moze da ceka.

Moram prvo da se „sastavim“.

Dotle, ljubim vas.

Advertisements

23 коментара »

  1. To kad krene bolje da ne pokusas da sprecis jer jos gore bude.Kao sto si rekla treba vremena da stane.

    Mene to par puta krenulo i trajalo je bogami 😦

    Коментар од zmajcek — август 3, 2010 @ 1:30 pm | Одговор

  2. 😦
    e jebi ga

    Коментар од ib — август 3, 2010 @ 1:40 pm | Одговор

  3. mora stati, znam da mora.

    Коментар од dollybel — август 3, 2010 @ 4:42 pm | Одговор

  4. Staće, ne brini.
    Ima tako nekih usranih perioda da se pitaš da l’ si u Zoni sumraka ili je sve stvarno. Svi smo makar jednom u životu imali tako nešto. I to je za ljude. Nemoj ja da počnem, ima da se rasplačeš.
    A posle ti sunce još lepše sija! Sila si ti!

    Коментар од milja lukić — август 3, 2010 @ 5:02 pm | Одговор

  5. Meni se u toku dana desi po nekoliko „šlogova“ da ne znam kako da se povratim. A i periodično, naravno!
    Ofucano je, znaš i sama ali nemamo drugog izbora sem da ti kažemo: PROĆI ĆE, ma šta ti je, pa traje tek 20 godina sranje! 😕

    Коментар од dudaelixir — август 3, 2010 @ 10:00 pm | Одговор

  6. 😦

    Pa kako smije tebe da krene loše? 😦 Ne dam, ne može to tako. De da ljubnem, da prodje.

    Коментар од Milko — август 4, 2010 @ 9:39 am | Одговор

  7. Eh, kad se natrci ono se naguzi, ali prodje, mora, drzi se!

    Коментар од zelenavrata — август 4, 2010 @ 9:53 am | Одговор

  8. Aj, ljubim i ja tebe, drž’ se

    Коментар од Mahlat — август 4, 2010 @ 7:02 pm | Одговор

  9. `oces jednu „meditaciju“ za stabilizovanje situacije?
    zamislis sebe u predivnoj, svetloj sumi… sve je zeleno i mirno… ptice cvrkucu… stojis bosim nogama na mahovinom obrasloj zemlji… veliko i snazno drvece je oko tebe… potpuno se umiris i zamislis da ti se iz stopala grana mlado belo korenje kroz zemlju… zemlja je obradovana tvojim prisustvom i povezuje tvoje korenje sa korenjem okolnog drveca… svi te ocekuju sa dobrodoslicom… drvece te grli i usmerava svoju snagu ka tebi i kroz tebe… punis se energijom i zaceljujes iznutra…
    kada si spremna, zahvalis se drvecu, ono razgrne svoje krosnje i obasja te lep suncan dan… zahvalis se sumi i polako je napustis…
    🙂

    Коментар од nedodjija — август 4, 2010 @ 8:10 pm | Одговор

  10. Osim moralne podrske ne mogu drugacije da ti pomognem. Mozda eto samo da vidis da neko misli na tebe, sto sigurno nije dovoljno da bi resila svoje probleme. ALi makar osmeh na lice da izmamim na trenutak.
    Drzi se, resices ti sve probleme, i do sada si ih s lakocom resavala. Nek je zdravlja, ostalo ce biti..
    Deka 🙂

    Коментар од Deda — август 6, 2010 @ 7:25 am | Одговор

  11. Mora nekad i da stane! Dotle- stisni zube! A mi smo tu…

    Коментар од malabreskva — август 7, 2010 @ 8:59 am | Одговор

  12. nedaj se 🙂

    Коментар од Sanjar u prolazu — август 8, 2010 @ 10:03 pm | Одговор

  13. E, jebi ga! Ljubim i ja tebe.

    Коментар од shaputalica — август 9, 2010 @ 11:50 am | Одговор

  14. Postoji vreme za osamljivanje.Uzmi svoje.
    Ljubim te i mislima ti saljem bele leptire …

    Коментар од veshtichanstvena — август 10, 2010 @ 10:31 am | Одговор

  15. …o bas ruzno i bolno, sta je sa tvojom ranom? strasno! Ljubim te i drzim palceve da se sve dobro zavrsi…
    i kod mene sve nesto naopako, ali mora jednom da stanu ruzne stvari i krene konacno sve na bolje!
    grlim i saljem poz

    Коментар од sarah — август 12, 2010 @ 3:27 pm | Одговор

  16. ajde
    otvori širom prozore
    daj da sve to vani izguramo

    Коментар од dollybel — август 14, 2010 @ 5:59 am | Одговор

  17. Hvala vam svima. Proci ce. Valjda_

    Коментар од electrasdreams — август 14, 2010 @ 10:03 am | Одговор

  18. Znaš šta je problem sa problemima koji se pojavljuju. To što su kao kiša… nikada ne padne samo jedna kap.. i uvek pokisneš ma koliko se trudio da se sakriješ… zato, barem ja, kad se to desi, uvek se šćućurim i saćekam da kiša prođe… jer jednom mora 🙂

    Коментар од Alex — август 17, 2010 @ 3:58 pm | Одговор

  19. Sa malim zakašnjenjem,
    sve će biti ok, posle kiše uvek dolazi Sunce 😉

    Коментар од Exxx — август 20, 2010 @ 2:57 pm | Одговор

  20. Kako je sad? 😦

    Коментар од Suske — август 25, 2010 @ 4:04 pm | Одговор

  21. E, jebes ga bas! Ljub i tebi.

    Коментар од Sanja — август 29, 2010 @ 11:12 am | Одговор

  22. Opravi li ga?

    Коментар од Mahlat — август 29, 2010 @ 9:31 pm | Одговор

  23. Jebeš ga…neka komp bude najveća briga, rešavaj ostalo…

    Коментар од SanjaKokica — септембар 2, 2010 @ 5:50 am | Одговор


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: