Electrasdreams’s Weblog

март 31, 2011

Sela cica na kolica

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:00 pm

Konačno ugrabih vreme, inače da crknem od sramote pred sobom. Pred vama? Hm.
Prvo da ispunim obećanje dato Milku i zelenoj, a posle imam svašta da vam pričam.
Eto, Milko, namesti se da ovaj post bude stoti.
Ima nečeg, je li? Vi’š, nije slučajno što te usvojih.
Elem, rekoh,

Sela cica na kolica

Dabome da je sela.
Ali.
Milko, milu li ti pilulu detinju!
Ubode me, a pretpostavljam ne samo mene, u sve ono što me čini ženom. Ne teškom. Lako se ja dajem, majke mi. Samo malo zajebanom.
Tvoj post je stigao taman dok sam se sa Dučićem našim dičnim svadjala na „pasja kola“. I on je bio stručnjak za žene, onoliki. i Seneka, i Platon i…ma ima ih ko kusih pasa. Svaki put kada sam čitala, svadjala sam se. Ja glupača. Mora da me i iz groba mrze.
Šta mi žene znamo?
Ništa.
Zato ste vi, Bogovi, tu da nam sve lepo objasnite. Bar približno onako kako to savremena nauka danas radi i stručni timovi za od duše do pičke.

Ajmo, Bogovi, da vidimo koliki vam je?

– Ona koja se ne da lako i muškarac genije. I to je dabome. Ali?
Kada se nameračite na onu koja se ne da lako, budite sigurni da ćete biti pojedeni za doručak.
Budite sigurni da je ona vas već odabrala. Još dok niste ni bili svesni njenog postojanja.
Maca prva počne da prede. Pa ćapi za rep, pa šopa šapom, pa niti gleda niti mrda brkovima, pa se igra, igra, igra…a vi se skršite da dokažete da ste faca.
A već ste seli na kolica.
Njena.
Jedina je muka kako ostati na mestu kočijaša?
Tu se, Milko slažem s tobom.
Samo tako što ćete pokazati da vam bič i pristaje.

Jeste li razmislili šta vas to privuče onoj koja se lako ne da?
Sisatost? Dupatost? Lomnost u struku?
Malo oprem.
Privuče vas baš to što vas je odabrala.
A što se ne da odmah? Pa neće. Hoće da popizdite. Hoće da animira ono najbolje u vama.
…“da se zbog nje spustite i poletite“………………..
Ma jok. Žene vole avijatičare.
Ono za šefa…pogrešno. Da mu kažete ono o salu i stomačini, to je u redu, a nju da pozovete i da joj kažete: bejb, moram ODMAH da te jebem. Bez objašnjavanja, jer ako je prava, najbolja, jedina i vrh, ne smete joj nabijati na nos da je, sirota, glupa jer ne shvata da to nije izraz vašeg nepoštovanja. A glumu od iskrenosti takva ume da razlikuje. Jel?

Pa onda, dajte joj vremena…
Zajeb. Davanje vremena je potpuni promašaj. Kakvo crno vreme! Dok joj vi date vreme, već se neko sprema da vam otme bič. Odasvud bre!
Da je poštujete. Ok, ali u sebi. Na glas možete samo da je volite.
Uvek i nikada istim načinom.
Ona prava…i vrh, će osetiti da je poštujete. Ako joj skrećete pažnju na to pomisliće da mislite da je glupa. Opet.

…“Čak i da vas uopšte ne gotivi na početku“ …
Ako vas ne gotivi na početku, a zgotivi vas samo zato što ste uporni, onda je očajnica.
Ako ne mrdne podgrudi odmah, što ne podrazumeva da vam se ni odmah ni malo posle da, od sedanja na kolica nema ništa.
Da li, vi Bogovi, mislite da se na kolica seda zato što…“prosto zato što razmišlja šta se to do djavola dešava“…i da su to bitni momenti i prelomne faze?
Ma, ajde!
Pa onda…“ribo, idemo na depilaciju i na šminkanje, videće lik šta je mačka“…
Izvinite, Bogovi, ovo je potpuni idiotluk koji samo muškarci mogu da osmisle. Alo bre!
Meni moje iskustvo i mukotrpno dugogodišnje proučavanje kuratih primeraka govori drugačije.
Kada cura dozvoli sebi da na ulicu izadje raščupana, nenašminkana, u tri broja većoj, dronjavoj trenerci i u očevim cipelama modela „dečiji grob“, da mu kupi cigarete tri ćoška dalje od kuće, a frajeri -face zabalave, onda je ona prava, najbolja, jedina i vrh. Cura i po. Koja mami na kolica.
A da ima blesavih žena, ima. Koliko oćeš. Onih koje misle da bez nadrkanih trepavica ne mogu da ulove Boga.

Kada joj sednete na kolica, tu više nema prostora za zajeb. Dabome. Caka je u kombinovanju.
Ćure moje.
…“par puta je morate žestoko imati“………………
Ona prava, najbolja, jedina i vrh, ona koja se ne da lako, tvrdim, misli: UVEK se moraMO žestoko imati, ono da gori crna zemlja i u vreme dok se tako žestoko imaMO, da vodiMO ljubav, usnama da isceliMO, da se stopiMO u jedno.
…“i recite joj koju lepu“…
Ona, to oseća. Nije kreten, a i ne voli baš sve na izvolte. Ako je sve na izvolte, koji će joj moj i duša, i srce i mozak.
Aha, zaboravih. …“Veoma značajno da možete pet, šest puta za veče“…
Ma ajde!
Ja niti ne počinjem bez dvanaest .
Šalim se.
Nije to takmičenje.
To je ples. Najerotičniji, i kada nije jednom, dva puta, dvanaest puta… i kada je ni jednom.
Ko broji, dabogda mu pao.
Opet se šalim.
Razumete vi mene.
Ne zanima tu pravu, najbolju, jedinu i vrh koliko je puta. Ona voli do mokre kose, do lupanja srca, do vatrometa u glavi i grudima i…pa već.
U celoj igrariji najvažnija stvar je MO.
Jer ako to MO ne postoji, možete vi da budete jedina faca na planeti, igrarija se razbuca i svako svoje krpice svojoj kući nosi. Ako toga MO nema odmah, nikada ga neće ni biti. Niti će i jedna taktika za osvajanje i lomljenje volje pomoći.
Zašto kažem igrarija.
Jer ljubav to jeste.
Najlepša na svetu
Bez igranja nema ni lepote, ni radosti, ni plemenitosti. Bez igranja je bljak.

Milko, ovnu egomanijački.
Jedna za ceo život?
Pitaće te elektra za jedno dvajes godinica.

I ljubim te.

I ako sam te usvojila.

PS. Ni ja ne volim pesnike.

Advertisements

Create a free website or blog at WordPress.com.