Topic mi dade ideju. Walter kaze da mnogi vole da filosofiraju. Slazem se. Ali samo oni kojima se takva ljubav nije desila. Oni drugi znaju.
Odusevljena dobijenim poslom, koji apsolutno nije imao nikakve veze sa onim sto je ona, ni sa onim za sta se skolovala, o kome cak nista nije ni znala, razdragano je, sa svojom najboljom drugaricom u njenoj “peglici”, zatrpanoj knjigama, hrlila u upoznavanje novog: – komercijala.
Sta ima veze! Nucice!…I naucila je, veoma brzo.
Svako jutro, drugarica je vozila, a obe pevale iz glasa, zadovoljne svojim novostecenim znanjem i sposobnoscu da ubede ljude da bez onog sto one prodaju, jednostavno ne mogu da zamisle zivot, ni svoj, ni svoje dece.
Leto. Kolege vozaci su sa simpatijama gledali na “peglicu” koja “peva” i brekce pod teretom. Prolazili su meseci a one su bile sve bolje. Zaradjivale su kao nikada pre………
…………….. Iz razgovora ih je trglo, jedno veoma glasno, dobro jutro! Jedna je odgovorila, a jedna je cutala.
Naizgled nevaspitano. Povrsina je ostala neuzburkana, ali ucinilo joj se da tle pod njenom stolicom nestaje. Bio je to slabasan drhtaj, jedva vredan pomena.Zato je bol koji je osinuo njenu nedavno izranjavljenu dusu bio intezivan. Toliko intezivan da je osetila da je upravo nastala steta. Nije bila bas sigurna kakva, ali navala ljutnje i straha, bila je dovoljna potvrda da jeste. Panicnog straha da nece moci da uspostavi kontrolu nad sobom i ljutnje da ce biti iscupana iz korena i trajno osakacena……..
……..mesecima joj je kljucalo u mozgu da mora da ga drzi daleko jer ce samo tako da spase sebe. Radila je sumanuto, do iscrpljivanja, menjala navike, zatrpavala se recima, ljudima, hobijima…spavala kod drugarica i iscrpljivala se praznim razgovorima do zore kako bi lakse utonula u san bez snova, telefon nije pipala kao da ce da ubije. Bezala, bezala, bezala…morala je da odrzi obecanje dato sebi da ce preziveti taj udar najpohotnijih crnih ociju i energije koja prozdire.
Drugarica je pokusavala da joj po nesto kaze, ali to jednostavno nije dopiralo do nje…..
……Hladno novembarsko jutro bas nije obecavalo.Izasla je iz kuce zurno, pognute glave da se zastiti od vetra i uletela pravo u rasirene ruke. Visemesecni trud da zastiti sebe, odneo je vetar – neznalica…….
…….. Nije to bila veza. Svemu u njima to je bio poljubac smrti. Bili su im obuzeti i telo i dusa i um. Njihovo postojanje merilo se samo vremenom koje su provodili zajedno. Sve sto je postojalo pre toga i nije postojalo, bilo je samo velika laz. U te tri godine sve su potrosili odjednom. Tamo……….., prepoznali su se, i taj sok prepoznavanja ucinio je da su bili kod “svoje kuce”, samo na tri godine, ali dovoljno za ceo zivot. Verovali su da je to sasvim privatna stvar izmedju njih i zivota; sasvim pogresno verovali da drze stvari pod kontrolom, da uvek mogu da izaberu da ostanu ili da odu bez agonije…i nesvesni da sve oko sebe unesrecuju….
…..cinjenica da jedno od njih nije slobodno nije postojala,nista vise nije postojalo.Postojalo je samo sada u njima samima. Pokazivali su jedno drugo svuda i svima.Bila je to najjavnija ljubav koja se prepoznavala gde god da su se pojavili.Ono malo prijatelja koje su imali, koji su se izdvojili iz mnostva, brinulo je za njih, a njima je ta briga bila smesna. Sta ima loseg u tome kada neko zivi i voli koliko god moze, pa cak i pretera u tome? Nisu shvatali da srljaju u bezdan. Zasto oni koji se vole ne mogu da osete kada propast preti? Kako to ne mogu da znaju?…..
……Oni su znali da je to nesto posebno.Znali su to u onom delicu sekunde kada su se sreli. Znali su da se nikada nece ponoviti u njihovim zivotima. I znali su da nije za vecnost,i da bi ih svaki pokusaj da takvu ljubav strpaju u okvire obicnog zivota, unistio oboje. Ma sta to bilo, moralo je da bude izivljeno do kraja. I znali su, da jedno drugo nikada nece izgubiti, ma sta se dogodilo i ma koliko bolno bilo…..
……………………………..
Da li je ovakva, mozda zabranjena ali neminovna ljubav dar ili kazna? Sta li bi rekli filozofi?
Electrasdreams's Weblog 