Tradicija, ali moja

Htedoh o svemu i svačemu da pišem, ali ne stigoh.

Mesecima živim kao utaknuta u struju.

Mesecima cvilim da ne mogu više. A mogu.

Htedoh da vam ispričam koješta, da vam se pohvalim, da se požalim, da vas nasmejem, ali i rasplačem…i osta samo na htenju.

Htedoh da pljujem po kojekome i koječemu, pa batalih.

Nisam se umorila od života. To ne.

Samo ne stižem, živeći život, da se osvrćem.

Čitam vas redovno. Dali ste mi mnogo dobrih ideja za pisanje, pamtim ih.
Radovali ste me, rastuživali ste me, često i razbesneli.

Zato vas volim. Zato ste moji.

Šapke, Buba, Mahlat, Milko, Dolly, Sarah,Nastasja, zelena, čar, Duda, Milja, školski-Rain, suske, deda i Sanja,Punky,Lost,zajebant,Aurora, Ivana, Veca,NeMreš,Verkić, Zmaj,makarone, Magi, crna perla, Exxx,Ivan, drveni advokat, Sopran,malabreskva,Verkić,sanjar,some old piano,shunjalica, nadzak,marouk, Dzi, jungle queen,mmiljana…
Koga zaboravih da pomenem ovde, iz srca ga ne mogu izbrisati.

Želim vam…ma sve vam želim!

Strpljenja, žilavosti i radosti najviše. Sve ostalo će biti kako mora, tu gde jesmo.

A sada, odoh da skršim kafanu.

Zato i jeste taj naslov.

Najviše volim provod pre i posle. Neusiljenoneobaveznošašavobez povoda, kao… nenamindrošenonenaručenoneuštogljeno…

A sutra odoh na put. Misliću na vas.

Ej, ajd ćao. Ljubim vas.

Čekaju me Cigani da ih namučim.