Electrasdreams’s Weblog

октобар 11, 2009

Nema naslov

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 8:31 pm

Mnogo sam ljuta.

Ima  prijatelja koji bi da se desi pogodan momenat za sve,  i da to sve tada pocne, u tom nekom dobrom momentu,  pa tako milioniti put za n godina.

Zar sam ja lovac na momente?

Kada mi se ‘oce, ili mi se ucini da mu se ‘oce, treba da proverim da li je momenat da mu se ‘oce, pa da mi se onda i ‘oce i moze?

E, dragi moj,  iskreni prijatelju,  za tu kuhinju je serpa plitka!

Advertisements

октобар 7, 2009

E, sada izvolite!

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 10:39 pm

Secate li se kako ste se raspilavili kada napisah da deda junioru predao Slavu?

Dabome da se secate.

Sada lepo izvolite U POMOOOOOOOOOOC

Mitrovdan se blizi.

Mali gazduje!

Da bih ispunila sve zelje i zahteve koje mladi gospodin ima, racunam da je trebalo da pocnem sa spremanjem jos odmah posle Bozica.

Pre toga da obijem dve tri banke, jedna ne bi zalegla. Eventualno da uzmem godinu dana neplacenog odsustva.

Svi koliko vas ima da dodjete da pomognete, ne znam da li bismo stigli sve da posvrsavamo, i jos naravno da svako od vas ponese sve tanjire, case, escajg, stolnjake… koje ima u kuci. Da mi pomognete da po homoljskim brdima na’vatam ovce, jagnjice, jarice, lanice i perad…za krave ga nisam pitala, ne smem… ali da to radimo nocu  da neko nas ne na’vata.

Molim vas, kad’ vas molim, preporucite mi koji stadion da iznajmim, al’ da ne bude skupo.

Za stolove i stolice cu da trepcem /telece/ direktoru neke fabrike namestaja. Mozda cu morati i da zalegnem, ali nema veze, ljubi ga majka, oce dete, pa neka ga.

Muziku ima. Cika J. i ujka imaju orkestre. Ako bas zafali snaci ce se.

Sido, rodila si idiota!

Sa’cu da ga udavim. I dedu. I cika J. I ujku.

Pa da se kao covek spakujem, bacim mobilni u Dunav, i odem u Dominikanu. Oni nemaju Slavu.

октобар 6, 2009

Il’ oni lazu, il’sam ja luda?

Filed under: Uncategorized — electrasdreams @ 12:21 am

Najvise ne volim kada mi dan pocne k’o uz onu stvar.

Da nece biti kako treba ukaza mi se odmah po ustajanju.

Lepo sam skuvala lonac kafe, namestila se pored kompjutera umotana u drago mi cebe, da me kafa i moji omiljeni blogovi lepo, bas onako lepo razbude.

Klik jedan. Nema. Klik drugi, treci… nema. Pobegli, odlutali, uskopistili se…

Ha, jebemtidatijebem, htedoh odmah da se vratim u krevet i prespavam dan, ali ja sam hrabra, zainacena, a i u onom kliktanju lonac s kafom prikrajcio, sad’cu ja da uhvatim dan za kljun. On ce meni!

Polusatno trazenje bas BRAON carapa, podize mi temperaturu za stepen do dva, taman se lepo ugrejah. A mogla sam pred pusku da stanem da znam gde su. Upornost je cudo, nadjoh… i zarekoh se da cu cim dodjem s posla da se bacim u premestanje medjusezonskih stvari na prednje police. Naravno, cim se prvo izvadim iz paprika za ajvar,  kupljenih jos prekjuce. Pogled na gomilu doticnih podize mi temperaturu za jos koji stepen. Samo dvajespetkila. Nista. Nano cestica u prostoru. Ma jok, koji moj sada mislim o tome?!

Pogled u ogledalo i da krenem. Kasnim dabome. Uh, krv ti jebem, kako na medjusezonske cipele – sezonska tasna? Nikako. Pogadjate. Braon tasne ni od korova.

– Ako je ona ludaca od moje sestre uzela ili ako je kojim slucajem ostala u Beogradu, ili ako je nedajBoze, van nauke sklepan alfa-muzjak, nije izvadio iz gepeka, a ja iz sezonske sav krs i lom izrucila na patos pre trazenja medjusezonske,  sa’ce neko poginuti!

Nadjoh, srecom.

I odjurih na posao da predahnem, bre, kao covek.

Kafa opet, da smirim kolericnost, pa na blog, maimadaihnadjemmakarpoludela. NEMA! Pripade mi muka.

Prvo mahlat. Ma jok bre. Ko zna sta uradila,opet je neko nagazio pa nedajboze obrisala, uh kada je dohvatim…izgleda nije, nema ni dede, ni skolskog, ni tamo jos nekih…tesim se ja, ali ipak…s njom se nikad’ ne zna, uterala mi strah, a i onaj skolski, i on stalno nesto fantazira sa blogom…

– Pedjaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, dolazi ovamo, kompjuter se sjebao, nece, ili net sizi, jebemti SBB i wordpress isvetijebemdatijebem…

– Sta urlas od jutra, budaletino, sacekaj malo pa ce da ‘oce.

Sta mi preostalo nego da cekam. Da brljam po netu. Da vidim sta sve pametno ima. Nadjoh. Nauka.

Kaze ovako: „Zasto muskarci ne vole zenske suze“?

Aha, sad’cu da se obrazujem!

Lepo nauka dokazala. Najubojitije oruzje protiv muskih primeraka su suze.

Samo treba da se razrondzas, sve ce da ti ucini i da ti da,  samo da ne gleda. Ne moze da podnese.

Kazace ti da si u pravu i kada nisi, oprace ti sudove, ici ce na pijacu, i zenicu oka svoga – auto- ce  ti dati koliko odmah, zaklece se u sopstveni zivot da je tvoja sarma bolja od one koju kuva njegova mama,  daljincu nece ni prici, jebes utakmicu omiljenog kluba…

Il’ oni lazu, il’ sam ja luda il’ covek mi?

Eto prekjuce:

Dosla moja dusa da na miru provedemo vikend sami, bez bulumente, bez tinejdzera, polutinejdzera, kobajagi odraslog i onih preraslih. Da predahnemo od bacanja s mosta zbog ispitne groznice, eskurzija, novih patika i jos koje cega… i da mi pomogne oko ispunjavanja raznoraznih zelja po pitanju sta ko voli da jede ukiseljeno, obareno, ispeceno, samleveno, nabijeno /mislim u tegle/. Ne daj boze da svi vole isto! Taman posla! „Oce, mamadamuumre, kud cu ja sama?

Lepo provedosmo dan, boga mi i noc, pa pospasmo. Ustanem ja jutrom, treba ici na pijacu. Dusa spava snom pravednika, srce ce mi  prepuci ako ga probudim. Imao covek napornu noc, greota je.

Besumno se spremim, upalim auto /njegov/ i na pijacu. Sta ce da mi fali? Cas cu to ja. Samo muka. Auto veliki, ja mala, sve neki dugmici ne mozes se snaci, jebemtielektroniku sistem, ja navikla bre na ove domace,  proste za rukovanje.

Kunem se svim svetim da ne znam kako, al’ ja ga malo zveknuh.  Nista strasno, desni far, i malo oguljene boje.

Nije mi ni za far ni za boju, al’ kako cu mu na oci…noge mi se odsekose, ne umem vise ni peske da idem. Sve nesto mislim da bi vise voleo da je umro u snu nego da mu ja“zenicu oka njegovog“ dovezem u ovakvom stanju.   Kao svaka pametna zena rasplakah se, onako odistinski,  svakog normalnog bi dusa zabolela da me samo vidi. Svakog normalnog, dabome, ali ja jadna imam pored sebe nenormalnog.

Da me jebao moj sopstveni mozak koji nemam ni za lek / ovo mi ne bi jasno, ali ne smedoh da trazim objasnjenje/, da me jebala paprika i onaj koji je sadio, deca sto ‘oce ajvar /a i on trazio ajvar, majke mi/, da li znam da far kosta koliko i novi fica /ko te jebe, sto si kupio neman a ne auto k’o sav normalan svet,samo mislim, ne izgovaram ni za zivu glavu/, da umuknem smesta jer ako vidi jos jednu suzu udavice me kao pile da necu stici ni da kmeknem…i sve tako neke gluposti…

Prestadoh ja da placem,  ne znam sta je posle bilo. Unosenje u lice, pretnje,  on ce meni, ja cu njemu…

Danas dodjoh do veoma vazne spoznaje:   NAUCNA ISTRAZIVANJA SU NAJOBICNIJE BACANJE PARA!

Nesto mi je u dnu mozga /koji nemam/ ostalo da je seks posle svega bio sjajan.

Mozda i to spada u domen nauke?

Create a free website or blog at WordPress.com.